Kućne pomoćnice – moderne robinje

Devi Ratbasari se nadala boljem životu. Ona je iz Indonezije, preko Saudijske Arabije, došla u Nemačku gde je počela da radi kao kućna pomoćnica u porodici jednog diplomate iz ambasade Saudijske Arabije. Ali, njene se nade nisu ispunile. Odmah joj je oduzet pasoš, nije imala pravo da napusti kuću, ni da uspostavi kontakt sa vlastitom porodicom. Rintala je po18 sati na dan u domaćinstvu sedmočlane diplomatske porodice, spavala je na podu u dečijoj sobi – bez dušeka. Ali, to nije bilo sve:

„Nju su tukla sva deca i bračni par, često i redovno, rukom, ali i predmetima. Vređali su je, ponižavali… Devi Ratbasari nam je ispričala da ju je najviše vređalo što je nisu zvali pravim imenom, već najgorim nadimcima“, kaže Nivedita Prasad iz organizacije za zaštitu ljudskih prava Ban Jing u Berlinu.

Ovde je Devi na jedvite jade uspela da se sakrije, zahvaljujući jednom pomagaču. Za organizaciju Ban Jing reč je o posebno teškom slučaju. Savetovalište koje se godišnje brine o desetini slučajeva nema samo konkretna iskustva sa trgovinom ljudima i eksploatacijom u Nemačkoj, već raspolaže i odgovarajućim informacijama o mreži različitih nevladinih organizacija u celoj Evropi.

Kršenje ljudskih prava širom Evrope

Klasični problemi u mnogim diplomatskim domaćinstvima za neke žene sastoje se u tome da „moraju mnogo više da rade, nego na drugom mestu. Znači, u većini slučajeva reč je o teškom radu, ali ne o telesnom zlostavljanju ili ponižavanju i vređanju“.

Ne predstavljaju samo batine i zatvaranje u kući teške povrede ljudskih prava – i prevelik broj prekovremenih časova uz slabu nadoknadu predstavljaju kršenje privrednih i socijalnih ljudskih prava. Međutim, kućne pomoćnice teško mogu da se brane, kaže Hajke Rabe iz Nemačkog institute za ljudska prava, zato što je Bečkim sporazumom iz 1961. godine diplomatskom personalu obezbeđen pravni imunitet.

Autori: Ulrike Mast-Kiršnig / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević