Kuda sa zatvorenicima iz Gvantanama?

Zadovoljstvo odlukom novog američkog predsednika Baraka Obame o zatvaranju logora u Gvantanamu za najkasnije godinu dana, u Berlinu pomućuje politička svađa oko pitanja treba li Nemačka da pomogne u prihvatu i zbrinjavanju osoba osumnjičenih za terorizam.

Nemački političari sa zadovoljstvom su reagovali na odluku američkog predsednika Baraka Obame o zatvaranju logora Gvantanamo na Kubi u roku od godinu dana. Poruku kancelarke Angele Merkel preneo je vladin portparol Ulrih Vilhelm:

„Ona taj korak pozdravlja kao izraz čvrste volje nove američke vlade da važnu i tešku borbu s međunarodnim terorizmom nastavi da vodi odlučnošću i snagom pravne države. Time je okončano mučno poglavlje u trans-atlantskim odnosima“.

Slično su se izrazili i predstavnici svih parlamentarnih stranaka. Ali, jedinstva nema po pitanju nemačkog angažmana u prihvatu i zbrinjavanju zarobljenika iz Gvantanama.

Podeljenja koalicija

Dok kancelarka ostaje suzdržana, izražavajući samo spremnost na dijalog sa Vašingtonom, šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je u pismu Obami još pre nekoliko nedelja nagovestio pomoć šire međunarodne zajednice u rešavanju tog problema.

„To što je ministar spoljnih poslova to pitanje potegao još prošle godine, potvrđuje da smo već tada imali naznake da će nova američka administracija vrlo brzo preduzeti korake u tom pravcu“, izjavio je danas (23.1.) njegov portparol Andreas Peške.

On je time želeo da ublaži napetost koju je Štajnmajerovo pismo izazvalo unutar vladajuće koalicije. Pogotovo konzervativni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble i dalje odbija i samu pomisao na prihvat logoraša iz Gvantanama u Nemačkoj, a potez šefa diplomatije kritikuje kao prekoračenje ovlašćenja. Dvojica ministara su, saznaje se u kuloarima, u međuvremenu dogovorila susret u četiri oka na kojem će pokušati da izglade nesporazume.

Mišljenja su podeljena i medu poslanicima u Bundestagu. Dok Zeleni i Levica manje-više otvoreno zagovaraju prihvat zatvorenika, čelnik liberala Guido Vestervele poručuje:

„Kada posle zatvaranja Gvantanama zarobljene osobe budu puštene na slobodu, jer ih se više ni za šta ne tereti, vratiće se u zemlje porekla, a gde to ne bude bilo moguće, odgovornost za brigu o tim ljudima u prvom redu snosi Amerika.“