Kuda vode razmirice Britanije i EU?

U Velikoj Britaniji, diskusija o mogućem izlasku iz Evropske unije sve je žešća - i pri tome sve vreme prepletena sa diskusijom o imigrantima. List „Gardijan“ prenosi da su članci o navodnim izjavama kancelarke Angele Merkel o mogućem izlasku Velike Britanije iz EU izazvali pravu lavinu reakciju čitalaca.

„Gardijan“ je, naime, napisao da je Merkelova spremna da prihvati istupanje Velike Britanije iz EU, ukoliko britanska vlada bude htela da ograniči doseljavanje građana te organizacije, dakle, ako bude odstupila od principa slobodnog kretanja za građane Evropske unije. Taj list se, kao i mnogi drugi, pozvao na pisanje nemačkog „Špigela“. A taj magazin je, pak, objavio informaciju da nemačka vlada polazi od toga da će Velika Britanija morati da napusti EU ukoliko London ograniči slobodu kretanja građana te zajednice. „Špigel“ je to saznao od anonimnog izvora koji je na poslednjem samitu EU čuo razgovor između Angele Merkel i britanskog premijera Dejvida Kamerona.

Nema novog mišljenja u Berlinu

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert pokušao je da ispravi sadržaj „Špigelove“ vesti. „Vlada želi da Velika Britanija ostane aktivan i angažovan član Evropske unije“, rekao je, dodajući, doduše, da princip slobode putovanja i izbora mesta stanovanja ne sme da se dovodi u pitanje. Upravo to tvrdi i sama Angela Merkel, koja je na konferenciji za novinare na samitu EU 24. oktobra rekla: „Nemačka ne želi da naruši osnovni princip slobode kretanja u Evropskoj uniji. To ne znači da nema različitih problema.“

Problem na koji kancelarka misli jeste moguća zloupotreba socijalnih davanja – građani Evropske unije nemaju načelno pravo na socijalnu pomoć u zemlji u kojoj nisu zaposleni i ne zarađuju novac. S tim u vezi, pred Evropskim sudom pravde upravo se rešava jedna tužba iz Nemačke. Kancelarka je i o tome već razgovarala sa britanskim premijerom – presuda se očekuje tokom ovog meseca. Angela Merkel se sa Kameronom dogovorila da zloupotreba prava na slobodno kretanje i izbora mesta stanovanja u okviru EU mora da se zaustavi, ali da to pravo ne sme da se naruši.

Odustajanje od ograničavanja broja doseljenika

Ta poruka je očigledno stigla do Londona. Prema izveštaju lista „Sandej tajms“, britanski premijer sada planira da otkaže gostoprimstvo samo onim građanima EU koji ni tri meseca po dolasku u Veliku Britaniju nisu našli posao. To već sada omogućava pravni sistem Evropske unije. Isti list piše i da je Kameron odustao i od planova da ograniči broj doseljenika sa slabijim kvalifikacijama. Bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, neposredno po završetku samita, rekao za BBC da je ograničavanje broja doseljenika za građane EU nešto što ne dolazi u obzir: „Svaka forma samovoljnog ograničavanja tog broja izgleda mi nespojiva sa evropskim zakonima. Za nas je princip jednakosti vrlo važan, baš kao i princip slobodnog kretanja na zajedničkom tržištu. To važi za robu, kapital, uslužne delatnosti i – za osobe.“

Samo pet odsto doseljenika – iz Rumunije i Bugarske

Barozo je podsetio da sloboda važi „u svim pravcima“ i da od nje imaju koristi i Britanci. Tako se britanska vlada, pozivajući se na taj princip, izborila za to da britanski građani Gibraltara neometano smeju da prelaze granicu sa Španijom. Nacionalni zavod Velike Britanije za statistiku u avgustu je objavio najnovije brojke o doseljavanju. Od aprila 2013. do marta 2014. u Veliku Britaniju se doselilo 560.000 ljudi. Pet odsto njih (28.000) potiče iz siromašnijih zemalja Unije – Rumunije i Bugarske. Britanske vlasti beleže i jak porast doseljavanja iz 27 preostalih zemalja zajednice. Britanska nevladina organizacija „Migrejšn voč“ navodi da je 83.000 ljudi, kako Britanaca tako i državljana drugih zemalja, napustilo Veliku Britaniju i otišlo u druge zemlje EU. Sloboda kretanja nije jednosmerna.

Kameron je ljut na EU

Dejvid Kameron već neko vreme pokušava da zaradi političke poene evroskeptičnim izjavama. UKIP, stranka koja se zalaže za istupanje Velike Britanije iz EU, na izborima za Evropski parlament je prošla bolje od britanskih Kameronovih konzervativaca. Premijer je obećao da će povući nadležnosti iz Brisela u London i ograničiti doseljavanje. „Nije podneo konkretne planove o tome“, rekao je Barozo. No, Kameron zato ne propušta nijednu priliku da kritikuje EU. „Ta organizacija mora razumeti: ako se i dalje bude ovako ponašala, ne treba da se čudi ako pojedini njeni članovi budu poručili da ovako više ne ide i da stvari moraju da se promene“ – tako je on zapenio na poslednjem samitu EU, doduše, ne zbog slobode kretanja, već zbog naknadnog računa od dve milijarde evra, koji je Komisija EU ispostavila Velikoj Britaniji i drugim zemljama te zajednice.

UKIP je vrlo zadovoljan

U maju se održavaju izbori za Donji dom britanskog parlamenta. Posle tih izbora, Dejvid Kameron želi da pregovara sa Evropskom unijom i da rezultate tih pregovora podnese Britancima na glasanje 2017. godine. Na referendumu bi trebalo da bude postavljeno pitanje ostanka Velike Britanije u Evropskoj uniji, kojoj je ta zemlja pristupila 1973. godine.

Anti-EU stranka UKIP trenutno trijumfuje; njen šef i poslenik Evropskog parlamenta Najdžel Feridž, rekao je da se premijer Kameron totalno upetljao u sopstvena obećanja. Feridž je dodao da pravo na doseljavanje u Evropsku uniju ne može da se menja kako kome odgovara:

„Samo ako Velika Britanija napusti EU, moći će da ponovo stekne punu kontrolu nad svojim granicama“. Iz bojazni da bi Velika Britanija zaista mogla da okrene leđa Evropskoj uniji, mnogi šefovi vlada u severnoj Evropi, uključujući i Nemačku, bili bi spremni da izađu u susret Londonu, napisao je Feridž na internet-portalu UKIP: „Oni kažu da će učiniti napore i napraviti ustupke, jer se stvarno boje da će Britanija otići. Ako Velika Britanija bude htela da još pripada samo jednoj većoj zoni slobodne trgovine, moglo bi da se desi i da te zemlje severne Evrope požele isto.“