Kuknjava zbog pozitivne nule

Nemci su uvek nalazili na šta će da galame i zbog čega će da kukaju. Zbog toga im se u drugim zemljama smeju, često je neshvatljivo oko čega se u Nemačkoj uopšte diže prašina. Tako je i kod budžetske „pozitivne nule“. Savezna vlada je uspela da predstavi balansirani budžet – uprkos krizi evra, slaboj konjukturi u svetu, navali izbeglica i novom Hladnom ratu. Time se cementira uloga Nemačke kao evropskog uzora. I šta se desi? Galami se i kuka. Dobro, u opis radnog mesta opozicije spada i guranje prsta u ranjiva mesta vlasti. Ali onda bi kritičar makar morao da se potrudi da pritisne gde treba.

Nije bilo tako davno kada je ministar finansija Šojble izneo nameru da gomili dugova ne priđe tek pasivno, nego da je aktivno raščisti. Dakle da prihode upotrebi za vraćanje dugova. Plaćati kredite, a ne samo kamate. O tome više nema ni govora. Umesto toga bi trebalo samo da na gomilu dugova ne bude dodat nijedan jedini cent više. Tako će i gomila vremenom – relativno gledano – postati manja. Jer privredna snaga i poreski prihodi svakako dalje rastu, u poređenju sa trenutnim dužničkim opterećenjem.

Tu je opozicija trebalo da udari! Jer vraćanje dugova je upravo u interesu njene klijentele koja je upućena na socijalnu državu: a što više kamata, to manje para u budžetu za socijalu. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, gde se marljivo stvaraju novi dugovi, sve više opština ide u bankrot. U Bremenu – kojim takođe vladaju socijaldemokrate i Zeleni – nezaposlenost je veća čak i od one na strukturno slabom istoku zemlje. Nema ni viška para koje bi se prebacile opštinama za zbrinjavanje izbeglica. Bogata Bavarska skoro u potpunosti takve troškove svojih gradova preuzima na pokrajinski budžet– o tome gradonačelnici Vestfalije mogu samo da sanjaju.

Ali traže se stalno novi izdaci – recimo za mostove na autoputevima ili šinsku mrežu. Navodno se infrastruktura svuda raspada. Hiljade bagera i kranova širom zemlje govore nešto drugo. Ali kada nema sadržajnih razloga za kuknjavu i galamu onda se rado zalazi na polje emocija. „Okultni žrtveni rituali za novu Boginju Pozitivnu Nulu“ – takve stvari se izgovaraju u Bundestagu. Više liči na delimično uspelo takmičenje u poeziji nego na skupštinsku debatu.

Ranije je postala jednostavna metoda za odnos prema neproduktivnoj kuknjavi: U velikim seoskim porodicama je večito razgalamljeni deda bio ostavljan u kuhinjskom ćošku da na miru dalje pridikuje, dok ostali idu svojim poslom.