Kupiti original ili biti Internet „pirat“?
18. avgust 2009.
Osnivači internet stranice „Zaliv pirata“ („The pirate bay“), koja je imala 22 miliona korisnika širom sveta, osuđeni su za kršenje Zakona o autorskim pravima i osuđeni su na po godinu zatvora i odštetu od 2,7 miliona evra. „Zaliv pirata“ je zaista luka za sve koji hoće da besplatno razmenjuju muzičke i video sadržaje.
Za besplatno skidanje muzike preko interneta odnedavno se u Nemačkoj bori posebna grupa koja je osnovala čak i svoju nezavisnu stranku. Ne plaše ih oštri zakoni pa ni primer iz Švedske. Pobeda švedskog suda u ovoj bici ne znači da je rat protiv internet piraterije bliži završetku. Ako ne preko ovog sajta, internet piraterija se nastavlja preko stotina drugih, gotovo identičnih sajtova.
Ako nadležni pokušaju da zatvore sajt poput ovoga, on se pojavljuje na drugoj adresi - još jači. „Zaliv pirata“ već je premestio većinu svojih servera u Holandiju, nakon čega će ovaj sajt moći nesmetano da nastavi sa radom. Štefan Mihalk iz Saveza muzičke industrije objašnjava zašto je internet piraterija toliko raširena.
“Mnogo je lakše da muziku besplatno nabavite preko Interneta, gde pri tom ostajete i anonimni, nego da odlazite u prodavnicu, uzimate CD sa police, krijete ga ispod kaputa i krišom izlazite iz radnje.”
Muzika se krala i pre Interneta…
Producentske i izdavačke kuće se žale na ogromne novčane gubitke. Tvrde da je osam puta više ukradenih nego kupljenih hitova. To što kompanijama godišnje bude otuđeno 316 miliona pesama, član Nemačke stranke pirata, Florian Bišof opravdava rečima: “Da li ćete muziku snimiti preko Interneta ili, kao pre, na kasetu preko radija - nije neka velika razlika. Jedina razlika je u tome što je danas taj proces jednostavniji.”
…ali je sada finansijska šteta veća
Razlike, ipak, ima, poručuju stručnjaci. Pre pojave Interneta, kompozitori, izvođači i producentske kuće dobro su zarađivali. Kupovinom CD-a profit je ravnomerno raspoređivan. Sistem je počeo da izmiče kontroli ulaskom Interneta u javnu upotrebu. Zbog internet piraterije samo je u Americi u poslednjih deset godina profit prepolovljen.
Ovakav bilans negativno se odražava i na nemačku muzičku industriju. Ne čudi onda što je malo izdavačkih kompanija koje su još spremni da ulažu u mlade muzičke soliste i grupe. Mark Čung iz Saveza nezavisnih preduzetnika poručuje: “Važno je da ljudi shvate kako umetnici žive i od čega žive. Potpuno je normalno da za svoj posao, svoja ulaganja i trud, budu i plaćeni. Takav poslovni model je potpuno opravdan.”
autor: Selma Filipović
odg. urednik: Nemanja Rujević