Kvašnjevski – adut za slobodu Julije Timošenko

Aleksandar Kvašnjevski ima smisla za humor. Ako zajedno sa svojim irskim kolegom Petom Koksom uspe u ukrajinskoj misiji, tražiće da mu se u Kijevu digne spomenik, rekao je uz smeh na jednoj konferenciji krajem septembra. Pri tome, posao koji obavljaju Kvašnjevski i Koks nije nimalo smešan – već 16 meseci po nalogu Evropskog parlamenta analiziraju selektivnu pravdu u Ukrajini. U Kijev su leteli 21 put. Očekivano, najviše su se bavili slučajem bivše premijerke Julije Timošenko koja se zbog sumnjivih optužbi nalazi u zatvoru. U utorak Poljak i Irac podnose završni izveštaj, a „uspešna misija“ o kojoj govori Kvašnjevski podrazumevala bi da Timošenkova bude puštena iz zatvora te da Ukrajina na osnovu toga konačno potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Mesecima je sve ličilo na zaludnu rabotu. Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič ponavljao je da Julija Timošenko, njegova ljuta politička protivnica, ne može biti oslobođena. Drugačiji signal stigao je prošlog petka, kada je Janukovič rekao kako se „nada da će uskoro doći do rešenja“. Izlaz su ponudili upravo Kvašnjevski i Koks – početkom oktobra iz Brisela je stigla zvanična molba Janukoviču da pomiluje Timošenkovu iz humanitarnih razloga. Naime, bivša premijerka ima velike probleme sa leđima pa joj treba dozvoliti odlazak u Nemačku, koja joj je ranije nudila lečenje i boravak.

Razume postsovjetski mentalitet

Ako Julija Timošenko bude puštena, Kvašnjevski možda neće dobiti spomenik u Kijevu, ali će svakako biti najzaslužniji. „On ima kvalitete i iskustvo kao malo koji evropski političar“, smatra Kornelijus Ohman iz Fondacije za nemačko-poljsku saradnju. „Kvašnjevski tečno govori ruski i ne samo to: prevazišao je postsovjetski mentalitet, ali ga itekako razume“, kaže Ohman za DW. Dodaje da bivši poljski predsednik odlično poznaje čitavu ukrajinsku elitu te da se u Kijevu oseća kao „riba u vodi“.

Kvašnjevski (58) je počeo karijeru sedamdesetih godina u Socijalističkoj uniji poljskih studenata. Kasnije je bio novinar i ministar za omladinu. Krajem osamdesetih je učestvovao na okruglim stolovima vlade i opozicije koji su omogućili miran kraj komunizma u Poljskoj. Ovaj bivši komunista proživeo je devedesetih dramatične promene zajedno sa svojom zemljom – dolazak kapitalizma, zatim ulazak u NATO i EU.

Ključna uloga u Narandžastoj revoluciji

Jedan od najvećih uspeha Kvašnjevski je postigao van Poljske, baš u Ukrajini. Zima 2004. donela je veliku državnu krizu. Desetine hiljada ljudi u Kijevu protestovali su protiv pokradenih izbornih rezultata predsedničkih izbora. Prebacivali su Viktoru Janukoviču – tada premijeru – da je prevarom pobedio pro-zapadnog kandidata Viktora Juščenka. Aleksander Kvašnjevski je bio deo međunarodne posredničke grupe koja je sprečila krvoproliće i isposlovala ponavljanje izbora na kojima je Juščenko pobedio.

Bivši izaslanik EU za spoljnu politiku Havijer Solana seća se da je Kvašnjevski tada odigrao ključnu ulogu u posredovanju. Solana je i sam bio u Kijevu i poljskog političara opisuje kao „veoma odlučnu osobu“. „Ako nešto želi, on pokuša da to i dobije“, kaže Solana za DW. Španac je optimističan i ovog puta: „Ako su moje informacije tačne, Timošenkova će uskoro u Nemačku.“

Jedan presedan već se desio – februara ove godine su Kvašnjevski i Koks zamolili Janukoviča da pomiluje Jurija Lucenka, bivšeg ministra policije u vladi Julije Timošenko. Lucenko je takođe osuđen pod sumnjivim okolnostima. Već dva meseca nakon molbe postao je slobodan čovek.

Autori: Roman Gončarenko / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković