Kvarc – putokaz za zemljotrese

Podzemni slojevi kvarca su ključni u proučavanju zemljotresa, stvaranja planina i ostalih tektonskih poremećaja u područjima gde se sudaraju zemljine tektonske ploče, objavili su naučnici sa univerziteta u Juti i Londonu.

U svom istraživanju navode da su rešili zagonetku o stvaranju i otkrivanju mesta zemljotresa, poreklu planina dolina i ravnica.

Geofizičar iz Jute Entoni Lovri je u saradnji sa koleginicom Martom Perez-Gusini ispitivao temperaturu i gravitaciju na zapadnoj obali SAD preko pokretne mreže instrumenata da bi opisali geološka svojstva zemljine kore.

Oni su otkrili da se zalihe kristalnog kvarca pojavljuju gde god su manje neravnine ili planine, širom Kalifornije, Ajdaha, Nevade i Jute.

Kvarc ukazuje na slabost Zemljine kore

Koristeći najnoviju tehnologiju za daljinsko očitavanje kretanja kore zvanu „Earthscope“, otkrili su da kvarc ustvari pokazuje slabost zemljine kore usled čega lako dolazi do poremećaja tla – zemljotresa ili vulkana.

Kvarc može da objasni i zašto se kreću zemljine kontinentalne kore. Na primer, nedavni zemljotres u Japanu udaljio je ostrvo za skoro tri metra od azijskog kontinenta pošto se Azijska tektonska ploča podvukla pod Severnoameričku.

Naučnici su doveli u vezu ovaj zemljotres sa kvarcom kojeg ima u podzemnim slojevima u Japanu. U njemu se nalaze mehuri vode, koji su isparili usled zagrevanja posle čega su se stvorile rupe u stenama koje su počele da klize. To je Lovri nazvao „viskoznim ciklusom“. Za razliku od Japana, Južne Kalifornije ili Nacionalnog parka Jeloustoun, koji su u aktivnoj fazi „viskoznog ciklusa“, ostali regioni, poput istočne obale SAD, nisu aktivne.

Saznanje pomaže u predviđanju zemljotresa?

Ovo istraživanje moglo bi znatno da pomogne geolozima da predvide koliko bi bili jaki mogući zemljotresi na jednom području. Time bi se predupredilo građenje nuklearnih elektrana ili velikih brana u potencijalno opasnim regionima.

„Kao da kružimo oko slona, a ne vidimo ga“, kaže Lovri. „Imamo korisne informacije kao delove slagalice koja bi uskoro mogla da bude složena. Poslednjih decenija smo znali da su visoka temperatura, voda i kvarc ključni faktori u kretanju podzemnih stena i slojeva. Do sada nismo imali instrumente da izmerimo ove faktore i damo dugoročne prognoze.“

Ako u nekom području ne dođe do promene temperature ili oticanja vode, samo prisustvo kvarca može da bude slabost i da on pokrene stene, smatra Lovri. Usled kretanja slojeva, dolazi do oslobađanja energije, temperatura raste i voda se zagreva. Slojevi postaju još nestabilniji zbog poroznih stena i dolazi do tektonskih poremećaja.

Kvarc (silicijum dioksid) najrasprostranjeniji je mineral u zemljinoj kontinentalnoj kori. Potpuno formirani kristali kvarca mogu da dostignu veličinu od nekoliko metara u dužini i da budu teški nekoliko stotina kilograma.

Autor: Vladimir Petković (afp, dpa, rtre)

Odg. urednik: Nemanja Rujević