Labudova pesma Jurija Luškova

Tokom vladavine Jurija Luškova, Moskva je doživela zaprepašćujuću transformaciju od oronulog i demoralizovanog grada u metropolu koja sva sija od moći i stila. Svuda po glavnom gradu Rusije pokrenuti su džinovski građevinski projekti - supermarketi, sedišta kompanija, stambene zgrade nalik na tornjeve - i svi su bili finansirani novcem od prodaje nafte.

Za njegove siledžijske metode i reakcionarne poglede na svet činilo se da su u saglasju s čvrstom politikom Vladimira Putina u vreme dok je on bio predsednik države. Putin je Luškova tolerisao, iako se naširoko verovalo da jedan drugog ne podnose.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Političku labudovu pesmu Jurija Luškova, ruski narod je čuo još prošle nedelje, kada su ga televizije koje kontroliše država javno demontirale, i to u najgledanijim terminima. (…) Ova smena demonstrativno cementira moć vladajućeg dueta Medvedev-Putin, koji je pred parlamentarne i predsedničke izbore (održavaju se 2011. i 2012) skinuo sebi s vrata veliku smetnju…”

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Pitanje podele moći između Putina i Medvedeva ovim još nije rešeno, jer premijer raspolaže instinktom političke grabljivice. Pravovremeno i hladnokrvno se distancirao od Luškova, jer mu on više nije potreban u sukobima sa Medvedevim. Za tako nešto je Luškov postao nepodesan zbog previše afera u koje je bio umešan. Posle više od dve godine na funkciji predsednika, Medvedev je svrgavanjem jednog moćnika pokazao da je sposoban za delanje. Ali, to još uvek nije program reforme Rusije, niti uklanjanja nove klase ciničnih kockara…“

Rajniše post (Diseldorf): „Ova odluka pokazuje: nema rivalstva između Medvedeva i Putina. Obojica duvaju u istu tikvu. (Pred izbore 2011. i 2012) njih dvojica pokušavaju da stvore utisak da u sutoritarno vođenoj zemlji postoji nekakav pluralizam mišljenja. Treći po snazi političar u zemlji je uklonjen sa puta“.

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Prvi put otkako je na funkciji, šef Kremlja Dmitrij Medvedev primenio je svoju moć u jednom ovakvom slučaju. Posle višenedeljnog natezanja, on je smenio uticajnog gradonačelnika Moskve Luškova. Ova odluka jača ruski rukovodeći tandem, i pokazuje da, i pored svih spekulacija, nema borbe za vlast između Medvedeva i Putina. Obojica duvaju u istu tikvu“.

Zidojče cajtung: „Jurij Luškov, koga su često smatrali tajnim predsedničkim kandidatom, koji je do juče vladao metropolom od 10 miliona ljudi sa budžetom od 240 milijardi evra, upao je među zupčanike mašinerije u čijem stvaranju je sam učestvovao (…) Kakva politička obnova se može očekivati od Medvedeva, koji je televiziju prisilio da vodi višenedeljnu kampanju protiv Luškova, umesto da momentalno smeni protivnika – što mu ustav dopušta? Nade u rivalstvo između Putina i Medvedeva, u demokratsku konkurenciju i prave alternative, samo su projekcija zapada. Putin možda jeste potcenio kampanju protiv svog moskovskog sledbenika, a i izbegava ovakvu vrstu kadrovskih smena. Ali, sigurno je učestvovao u smeni Luškova (…) Šta nam ovo sve govori o promeni vlasti 2012? Ništa ozbiljno. Ni premijer ni predsednik nisu isključili mogućnost da se kandiduju. Sve ostalo će biti rezultat finti i intriga, niskih udaraca i uboda nožem, koji spadaju u repertoar Vizantije u Kremlju. To se odavno nije pokazalo ovako slikovito kao sa smenom Luškova“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković