Lampeduza – krajnje opasna

„Krajnje je opasno to što Lampeduza nije pripremljena za te ljude“, kaže italijanski ministar Andrea Rikardi u intervjuu za nemački javni servis ARD. On se zalaže za više razumevanja za migrante.

ARD: Vlada i italijanska država nemaju para. Šta je po pitanju integracije još uopšte moguće? Šta može da se učini?

Andrea Rikardi: „Moramo da izađemo iz krizne situacije kakvu je i Italija imala u pogledu imigracije, i da uđemo u novu fazu – fazu integracije. Imigracija u Italiji nije privremena pojava. Imigranti kod nas ostaju i to zauvek. Italijani to moraju da shvate, a i državne institucije. Moramo da prestanemo sa hitnim merama i da otpočnemo integraciju.“

Mora se promeniti mentalitet ljudi

Problem je velik i sveobuhvatan. Brzih rešenja nema. Koje su najvažnije tačke kojima se moramo baviti?

„Kao prvo, moramo menjati mentalitet ljudi. To je teško, naročito u vremenu privredne i finansijske krize, gde važi pravilo: Brod tone, spasavaj se, ko može, a najpre mi Italijani. To što pokušavam da objasnim našim građanima kada putujem zemljom, jeste da dolazak stranaca za našu zemlju predstavlja obogaćenje. Stranci ne oduzimaju radna mesta Italijanima. Naprotiv, oni doprinose rastu italijanskog bruto nacionalnog proizvoda.“

Na šta konkretno mislite?

„Mislim na usluge, na muškarce i žene koji se staraju o našim starcima i o hendikepiranima. (U Italji gotovo da nema staračkih domova, u porodicama se o njima staraju negovatelji koji uglavnom dolaze iz zemalja u razvoju - prim.red.) Oni olakšavaju život Italijanima. Zahvaljujući njima uštedimo mnogo para jer hendikepirani ili stari ljudi koji bivaju smešteni po domovima, državu koštaju mnogo novca.“

„Kod nas dolaze stranci iz 150, 160 zemalja“

Ako posmatramo integraciju doseljenika u Italiji, na primer smeštaj podnosilaca zahteva za azil, stiče se utisak da se ti ljudi ostavljaju na cedilu. Integracija se odvija pod motom: Pomozi sam sebi, inače ti niko pomoći neće. Kako Vi to vidite?

„Postoje dva modela u Evropi: prvo francuski, koji se bazira na identitetu države. Drugi je engleski, koji se zasniva na jakoj zajednici. U Italiji nema tih modela. Mi smo pragmatični. Ne treba zaboraviti da se kod nas sve to drugačije odvija nego u Nemačkoj. Kod vas (u Nemačkoj) su stranci uglavnom Turci i Kurdi. Kod nas oni dolaze iz 150, 160 različitih zemalja. To problem čini lakšim, ali i složenijim.“

Prethodna italijanska vlada sledila je tvrdu politiku prema strancima. Vladala je i ksenofobična klima, mržnja prema Romima, na primer. Kakve su posledice te politike? Kakva je šteta načinjena i da li je teško da se to ispravi?

„Mislim da Italijani moraju da priđu tom problemu na pozitivan način. To je moj stav već decenijama i u to čvrsto verujem. Zato sam i postavljen na ovo mesto i imam utisak da se atmosfera menja. To važi kako za stav prema Romima, tako i prema ostalim strancima.“

Lampeduza treba da ostane otvorena za izbeglice

Lampeduza je simbol imigracije u Italiji. Videli smo šta se na njemu desilo prošle godine. U međuvremenu je prvi prihvatni logor izgoreo (u požaru), luka je zatvorena. Šta tamo mora da se dogodi?

„Uveren sam da to mora da se promeni. Lampeduza ne sme da ostane luka zatvorena za izbeglice. Lampeduzu moramo opskrbiti za prijem izbeglica. Činjenica da ona za to nije pripremljena, krajnje je opasna – za njene stanovnike, ali i za doseljenike.“

Čak i ako ne znamo da li će izbeglice ponovo dolaziti čamcima?

„Upravo zato. Ne znamo šta će biti. Imamo sreće i moramo da odamo priznanje tunižanskim i libijskim vlastima. I ja sam u Nigeru razgovarao sa vlastima o trgovini ljudima. Pa ipak, Lampeduza mora ponovo da funkcioniše. Za dobrobit njenih stanovnika, ali i izbeglica koji nam dolaze.“

Autor: Štefan Trendle, Rim (ARD) / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković