Lampeduza – ljaga na licu Evrope

Većina stanovnika Lampeduze ne želi da govori o skandaloznom video-snimku, koji su do sada videli ljudi iz cele Evrope. Ipak, mnogi stanovnici tog malog ostrva zapanjeni su tim slikama; na njemu su goli ljudi, i muškarci i žene, koji se pod vedrim nebom prskaju sredstvima protiv insekata. To je vređanje ljudskog dostojanstva, smatraju Mario Liberatore i njegova žena Marija, vlasnici malog hotela na ovom ostrvu: „U logoru ima dovoljno lekara i bolničara, trebalo bi da se o tim ljudima pobrinu kako dolikuje. Onaj ko je odgovoran za to, mora da se pokupi i da ode“, kažu njih dvoje.

Upravnik logora Kono Galipo i njegovi saradnici su posle objavljivanja tog snimka suspendovani. U logoru na Lampeduzi sada se užurbano čisti. Sve do nedavno je na tom ostrvu bilo preko 500 izbeglica, iako je kapacitet logora 260. Sada je oko 200 tih ljudi prebačeno na Siciliju.

Suze nisu dovoljne

Uslovi su tako loši jer je logor prenatrpan, kažu odgovorni. Naime, deo logora izgoreo je u požaru pre oko dve i po godine; nikada nije renoviran, iako stalno stiže sve više izbeglica. Pored toga, kreveti na sprat su uklonjeni iz spavaonica, zbog toga što vlasti smatraju da bi migranti mogli da iskoriste gvozedene delove kao oružje.

Izbeglice su smeštene u bivšoj kasarni i spavaju na dušecima. Povremeno u toj zgradi noći oko hiljadu ljudi – ako ponestane prostora, moraju da spavaju napolju, zaštićeni samo plastičnim ciradama. Tokom najnovijeg talasa doseljenika početkom oktobra, situacija je bila upravo takva – tada je oko 1.500 izbeglica uspelo da preživi put na Lampeduzu. Međutim, njih 366 se utopilo kada se njihov brodić prevrnuo pre ulaska u luku. U Italiji i u ostatku Evrope javnost je morala da se suoči sa nepreglednim nizom kovčega. Međutim, nakon što su suze presušile, malo toga se poboljšalo kaže gradonačelnica Lampeduze Đuzi Nikolini.

Promeniti zakon o azilu

Ta političarka se tada založila da se spreči dolazak izbeglica u trošnim ribarskim čamcima, zatražila promenu zakona o azilu i siguran put u Evropu za izbeglice. Ona smatra da bi oni koji ipak stignu na Lampeduzu, morali da budu sprovedeni iz logora u roku od 72 sata, u skladu sa propisima. Uprkos njenim nastojanjima, u tom logoru mnogi doseljenici ostaju po više sedmica.

Situacija je dramatična i na drugim mestima. Na primer, u kampu na Mineu, u srcu Sicilije, stalno izbijaju protesti zbog beskrajnog odugovlačenja rešavanja zahteva za azil. Logor koji je predviđen za 2.000 ljudi beznadežno je prepunjen – u njemu se nalazi oko 4.000 doseljenika. To je prava drama, kaže Piter Sandej iz Nigerije, koji u tom logoru živi već pet meseci. Peter se žali na hranu: „Često imam bolove u stomaku“, kaže on. Za to povremeno dobija po jednu tabletu paracetamola.

Zarada na grbači najsiromašnijih

Svakodnevna patnja emigranata za pojedince iz uprave logora može da znači čistu zaradu. Naime, italijanska država prosečno plaća oko 40 evra dnevno za ishranu, negu, lekove i džeparac emigranata. Veliki deo tog novca odlazi kompanijama sa kojima italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova sklapa ugovore povezane sa radom logora. Ti ugovori se često dodeljuju po političkoj liniji. Ako treba, i na štetu doseljenika.

Za politički pokret „Severna liga“ koji je neprijateljski nastrojen prema strancima, to je potpuno prihvatljivo. Ako im ne odgovaraju uslovi u italiji, ljudi mogu da odu, komentarišu njihovi predstavnici.

Autori: Karl Hofman / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković