Latentna islamofobija u Nemačkoj

Ajman Mazjek, generalni sekretar Centralnog saveta muslimana kaže:

„Već više godina postoji antiislamsko raspoloženje – ima napada na džamije, svakodnevna je diskriminacija žena koje nose maramu, psuju ih, vređaju. Političari ne upućuju jasne poruke iz kojih bi se videlo da je borba protiv ekstremizma zajednička stvar, ali da se mora praviti sasvim jasna razlika između ekstremizma, islamizma i muslimana koji mirno žive u ovoj zemlji".

Da li su svi napori uzaludni

Kako Mazjek objašnjava tu latentnu islamofobiju u nemačkom društvu, pogotovo imajući u vidu velike napore uložene poslednjih godina kako bi se podstakli dijalog i veće međusobno razumevanje?

„Rekao bih drugačije: da nije bilo tih napora i podsticanja razumevanja, međusobnog upoznavanja – kakva bi tek onda bila situacija, šta bi se onda dešavalo u našem društvu? Možda bi bilo mnogo gore. Da su muslimani, islam deo ove zemlje pre samo nekoliko godina mnogima nije bilo jasno".

Opravdane kritike

S druge strane, Mina Ahadi, generalni sekretar „Centralnog saveta bivših muslimana", kaže:

„I mi smo se bojali, i mi smo žrtve tog islamističkog terora, mi smo pobegli i živimo ovde. Smatram da su u pravu oni koji se boje terora ili kritikuju ubistvo iz časti, prinudu da se nosi marama, diskriminaciju žena i šerijatsko pravo. Sve te kritike, ili strahovanja ne mogu se smatrati islamofobijom".

Inače, razloge za netrpeljivost Ajman Majzek ne vidi samo u 11. septembru – religiozno odbacivanje ima mnogo dublje korene i nekada je dovelo do krstaških ratova. Ulogu igra i nepoznavanje islama, a ne bi trebalo zaboraviti ni privrednu situaciju: u teškim i neizvesnim vremenima ljudi su skloni da frustracije iskale na manjinama.

Autor: Peter Filip/Nenad Briski

Odg.urednica: Željka Bašić