Lebdeći skejtbord je postao stvarnost!

DW: Leksus je u jednoj reklami predstavio pravi hoverbod – lebdeći skejtbord – onakav kakav smo videli u filmu „Povratak u budućnost II“. Vaša firma Eviko je učestvovala u izradi te sprave. Kako je došlo do toga?

Oliver de Has: Leksus je želeo da napravi lebdeći skejtbord i zato je tražio partnere. Najpre su se povezali sa jednom američkom firmom koja je radila sa sistemom elektrodinamičkog lebdenja. To nije donelo željeni uspeh. Zatim su se obratili nama. Našli su nas verovatno zahvaljujući našem ranijem radu na tehnici magnetnog lebdenja: mi od 2009. imamo jednu test-stazu za lebdeća vozila – a to je vrlo efektno za javnost.

Zatim smo pristupili prvim testovima sa Leksusovim timom. Oni su dosta obećavali. Leksus je bio ubeđen da bi to mogla biti tehnologija koja će omogućiti lebdenje daske. Otada je prošlo godinu i po dana.

I šta je dalje bilo?

Na početku nismo bili baš ubeđeni u dramaturgiju reklamnog filma onako kako ga je Leksus zamislio. Oni su želeli mnogo različitih figura, pa i skokove sa daskom, znači sve stvari zbog kojih smo kao tehničari čupali kose na glavi - bojali smo se za osetljive komponente hoverborda. Ali, Leksus nam je poslao profesionalne skejtere koji su nam pokazali šta se sve može sa tom spravicom. Tako smo produžili rampu za skokove i postavili je pod još oštrijim uglom. I tako se nastavilo sve luđim modifikacijama. Bili smo potpuno oduševljeni time šta sve može naša tehnologija.

Kako funkcioniše hoverbord? Kako lebdi?

U hoverbordu su veoma važni supraprovodnici – to su materijali koji na veoma niskim temperaturama uopšte nemaju električni otpor. Kad kažem „niske temperature“, mislim na minus 200 stepeni Celzijusa i niže. Oni onda odbijaju materijale sa magnetnim poljem. Dakle, za lebdenje nam je potrebno magnetno polje. Ono se dobija postavljanjem magnetne šine pod površinu terena – kao što je to učinjeno u specijalnom hoverbord-parku u Barseloni. Ali, samo magnetno odbijanje još nije dovoljno da bi hoverbord bio stabilan nad šinom. Zato smo nad šinu postavili hoverbord sa supraprovodnicima koji nisu još ohlađeni. Na određenom razmaku od šine se dešava sledeće: magnetno polje koje proizvodi šina deluje na supraprovodnike koji u toplom stanju još nisu stekli odbojnost. Tek tada počinje hlađenje supraprovodnika koji razvijaju „odbojnu silu“. Ali, magnetno polje tada ne može da se potisne, već ostaje tako reći smrznuto u supraprovodniku. Kada bih u tom slučaju pokušao da izguram hoverbord iz njegove početne pozicije, deformisao bih magnetno polje. To zovemo nepovoljnim energetskim stanjem.

Što jednostavno rečeno znači...?

To znači da se hoverbord uvek vraća u poziciju koju je imao kada je supraprovodnik iz toplog prelazio u hladno stanje. Hlađenje ga tako reći programira na tu poziciju. Ako tada sklonimo šablon za održavanje razmaka, daska počinje da lebdi i ne teži da sklizne u neki drugi pravac – ni nagore, ni nadole ka šini, a ni bočno. „U pravcu vožnje“ – znači duž šine – magnetno polje je konstantno. To znači da je tu moguće pomeranje bez otpora i trenja. I tako momci na našem hoverbordu mogu da lebde!

Jeste li gledali „Poratak u budućnost II“ pre nego što je Leksus stupio u kontakt sa Vama? Šta je Vas motivisalo da učestvujete u projektu?

Gledao sam trilogiju, naravno. Ali, ne mogu da kažem da sam tada bio zaražen idejom hoverborda. Kada nam se obratio Leksus, navrla su i sećanja – tada sam već bio oduševljen. Interesantno je da se u diskusijama na internetu naš hoverbord poredi sa onim iz filma. To je malo nepravedno, jer je hoverbord u filmu zahvaljujući trikovima mogao da izvede stvari koje su iz današnje perspektive fizički nemoguće. Za razliku od toga, mi smo pokazali šta će u doglednoj budućnosti biti moguće. Naša daska je pravi hoverbord, iako nema osobine naučno-fantastičnog primerka iz filma.

Čak 99,9 odsto ljudi koji su videli snimak iz skejt-parka u Barseloni se sada verovatno pitaju: šta će dalje biti – hoćemo li imati mogućnost da uskoro kupimo hoverbord?

Za Leksus je ovo bio jednokratni projekat i neće biti daljih koraka. Ni Eviko ne planira da od hoverborda napravi proizvod za prodaju. Naravno da se to može zamisliti, ali stvar ne bi bila baš jevtina. Jer, najpre se u podlogu mora ugraditi magnetna šina. A sam hoverbord je takođe napravljen od skupih materijala – i zato ga nećemo uskoro videti u masovnoj prodaji.

Oliver de Has je fizičar i direktor firme Eviko koji je u Drezdenu postavio pistu za testiranje supraprovodničkog vozila tj. magnetne železnice i jedan je od vodećh istraživača u toj oblasti.