Legalizacija marihuane?

Pronaći alternative zatvorskim kaznama za prekršaje vezane za konzumaciju i trgovinu drogom, kao i legalizacija marihune u medicinske svrhe – to su dve glavne teme sastanka Interameričke komisije za kontrolu zloupotrebe droge. Od srede 19.11, do petka 21.11, traje sastanak komisije Organizacije američkih država (OAS) u gradu Gvatemala na kojem bi trebalo da bude razrađen akcioni plan za period od 2016. do 2020. godine.

„Sve više političara, pre svega u zapadnoj Evropi, ali i u Latinskoj Americi, u međuvremenu zastupaju gledište da bi prohibicija trebalo da se izbegava“, kaže Ted Galen Karpenter, stručnjak za pitanja droge sa liberalnog instituta Kejto iz Vašingtona. I on zastupa gledište da je stroga zabrana droge kakvu sprovodi američka vlada – pogrešna strategija.

Za novu politiku u borbi protiv droge

Tom novom, rastućem lobiju pripada i nezvanična Globalna komisija za politiku borbe protiv droge čiji su članovi, između ostalih, i bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, peruanski dobitnik Nobelove nagrade za književnost Mario Vargas Ljosa, kao komesar UN za pitanja izbeglica Torvald Stoltenberg.

U tekstu pod naslovom „Preuzeti kontrolu: putevi efikasne borbe protiv droge“ objavljenom u septembru ove godine, oni su zatražili nove smernice međunarodne politike po tom pitanju. Predsedavajući te Komisije, bivši brazilski predsednik Fernando Enrike Kardoso izjavio je da su dosadašnja nastojanja politike bila neuspešna i rekao da „umesto tih starih strategija, mi predlažemo novi pristup koji bi u fokus stavio zdravlje, bezbednost, kao i ljudska prava“.

Upozorenja na opasnosti od legalizacije

Borba protiv droge nije novost. Još je američki predsednik Ričard Nikson 1971. godine pokrenuo pravi „rat protiv droge“. Od tada je u tom „ratu“ potrošeno gotovo bilion dolara, ali karteli, pre svega oni meksički, danas su moćniji nego ikada pre.

Protivnici liberalizacije droge ukazuju na opasnosti vezane za zavisnost i konzumaciju tih supstanci i njihovih posledica za društvo generalno. Jedan od protivnika je, recimo, Džon P. Volters, koji je u periodu od 2001. i 2009. godine bio vodeći stručnjak za probleme droge u Beloj kući. On dovodi u pitanje i kredibilitet pojedinih članova spomenute komisije za legalizacije droge. „Svi veoma dobro znamo koliki su troškovi i kakve su kobne posledice zavisnosti od droge i njene zloupotrebe. Da li zaista želimo takvo društvo u kojem će nam zavisnost od drogama oduzeti slobodu“, upitao se Volters.

Međutim, niko do sada nije potvrdio da se broj zavisnika povećava nakon legalizacije droge, kao što to tvrdi Volters. U Hilandiji recimo, gde su konzumacija i trgovina marihuanom i hašišem legalizovane još od kraja 70-ih godina, to se nije dogodilo. U Portugaliji, gde se konzumacija svih vrsta droge od 2001. godine više ne kažnjava i gde je istovremeno po tom pitanju povećana briga i prevencija među mladima – broj maloletnih zavisnika se od tada čak i smanjio. Slično je u i američkim saveznim zemljama kao što su Kolorado i Vašington (koje su konzumaciju marihuane legalizovale 2012. godine).

Važna uloga samih potrošača

Nova politika u borbi protiv droge i s njome povezanog globalnog kriminala u zemljama severne Amerike i Evrope, mogla bi da odigra odlučujuću ulogu u tom „ratu“. Kako naime naglašava Karpenter, bez platežno sposobnih potrošača u tim zemljama, organizovani kriminal, pre svega u Latinskoj Americi, nikada ne bi postao toliko moćan kao što je sada.

Bande u SAD godišnje zarade oko 50 milijardi dolara na toj trgovini – toliko iznosi godišnji prihod velikih koncerna kao što je recimo Gugl. Prema navodim Drug Policy Alliance, organizacije koja se bori za dekriminalizaciju konzumaciju droge u SAD, isto toliko vlasti te zemlje potroše godišnje u borbi za suzbijanje droge i protiv kriminala.

Drugim rečima, legalizacija marihuane u SAD bi u svakom slučaju u velikoj meri smanjila zaradu kartela – iako se do sada ne može reći za koliki iznos, on bi u svakom slučaju bio toliki da se umanji uticaj i moć tih kriminalnih grupa. I to bi mogao da bude samo početak.