Legendarni Plasido Domingo napunio 70 godina

Kosa je u međuvremenu posedela, brada isto tako. Ali godine su očigledno zaobišle njegov glas u šta se nedavno mogla uveriti i publika u londonskoj Kovent garden operi. Ovde je, naime, Plasido Domingo pevao glavnu ulogu u Verdijevoj „Simone Bokanagri“ što je kao i obično izazvalo aplauze i ovacije publike. Tenor koji povremeno preuzima i uloge koje zahtevaju baritonski glas, u na svetskoj muzičkoj sceni je prisutan već 50 godina.

Repertoar od 135 opera

Muzika i pevanje pratili su njegov život od samog početka. Plasido Domingo rođen je 21. januara 1941. godine u Madridu u porodici u kojoj je muzika bila deo svakodnevice; njegovi roditelji su bili popularni izvođači zarzuela, tradicionalnih narodnih španskih napeva.

Nakon što se 1949. godine porodica preselila u Meksiko, Plasidovo školovanje i interes za muziku nije se nipošto umanjio. Naprotiv, već kao 20-godišnjak nastupio je u ulozi Alfreda u Verdijevoj „Traviati“, a samo nekoliko godina kasnije (1966) uskočio je umesto bolesnog kolege, operskog pevača u njujorškoj gradskoj operi. Ovim nastupom odmah je osvojio i publiku i kritiku, što mu je definitivno otvorilo sva vrata svetske operske scene. U samo nekoliko godina, Plasido Domingo postao je poznat i u Milanu, Londonu, Beču, Berlinu, Njujorku i Buenos Airesu i to prvenstveno po prvoklasnim interpretacijama Verdijevih opera.

Njegov repertoar se u međuvremenu sastoji od oko 135 opera; većinom one talijanskih i francuskih romantičara poput već pomenutog Verdija, ali i Pučinija, Leoncavala, Bizea i Maseneta. No, Domingo tokom karijere nije zaobilazio ni nemačkog velikana Riharda Vagnera, iako mu je, barem u početku, ovaj kompozitor, kao i nemački jezik, stvarao određene poteškoće. Tako je recimo u jednom intervjuu 1976. godine izjavio da „Vagnerova dela osim jezika, odlikuju i još neke druge, sitne ‘pakosti’“, misleći pri tome, kako je kasnije objasnio, da je „doista teško jednom tenoru koji uglavnom peva djela talijanskih ili francuskih majstora, otpevati neku Vagnerovu operu“. No, uprkos tome, njegov san da jednoga dana ipak uspe da peva Tristana se ostvario 2005. godine.

Samouki dirigent

Osim što mu je uvijek uspevalo da napuni koncertne dvorane i opere, Plasido Domingo punio je i stadione. Jedan od njegovih najpoznatijih nastupa svakako je onaj 1990. godine kada je zajedno sa Lučanom Pavarotijem i Hozeom Karerasom održao koncert povodom otvaranja Svetskog fudbalskog prvenstva u Italiji. Trojica tenora koji su slične nastupe ponovili i na tri sledeća SP-a, time su pokrenuli i trend muzičkog okupljanja tenora.

Uz operu, Plasido Domingo se oduvek zanimao i za vođenje orkestara, odnosno za dirigovanje i to iako se za ovu vrstu posla nikada zapravo nije školovao. „Dirigovanje sam učio samo kratko Visokoj školi u Meksiku. U tom smislu sam se sam školovao i to jednostavno putem slušanja. Kada više ne budem pevao, tada ću se posvetiti dirigovanju operama. Repertoar mi je ionako dobro poznat“, rekao je jednom, sada 70-godišnji, Plasido Domingo.

U međuvremenu sve češće u ruke uzima dirigentsku palicu – u pauzama posla kojim se još uvek uprkos godinama intenzivno bavi; uz operu tu su i mesta intendanta opera u Los Anđelesu i Vašingtonu.

Autori: Klaus Gerke / Željka Telišman

Odg. urednik: Nemanja Rujević