Lek protiv smrtonosnog uboda komarca?

Jedan običan mali komarac može da izazove veliko zlo ako prenosi malariju. Po ujedu komarca, paraziti se podvuku pod kožu, prodiru u krvotok, razmnožavaju se u jetri i napadaju crvena krvna zrnca. Malarija dakle izaziva veliku štetu. To se dešava jer je taj parazit izuzetno prilagodljiv, objašnjava Inari Kursula iz Helmholc centra za istraživanje infektivnih bolesti u Hamburgu: "Ova stvorenja se u toku svog životnog ciklusa transformišu više puta i nastanjuju različite okoline u različitim ćelijama domaćina. Jednom imate komarca kao domaćina, drugi put je to čovek, i u oba slučaja parazit nastanjuje različite tipove ćelija. To je dakle ogroman pritisak na parazite, da opstanu u različitim okruženjima."

Zato je izazivač malarije ekstremno prilagodljiv: "Pokretljivost ovih parazita je neverovatna. Kreću se brzo i svuda. Kada ih posmatrate pod mikroskopom, nećete naći nikakve upadljive promene u formi ćelije - oni glatko plutaju napred."

Izazivač malarije nema ni noge niti bičeve pomoću kojih bi mogli da se kreću kao ostali jednoćelijski organizmi. Umesto toga on se kreće od unutra ka spolja uz pomoć skeleta ćelije. Zahvalljujući ovakvoj strukturi, izazivač je zaštićen i data mu je čvrsta forma. Za razliku od našeg skeleta od kostiju, skelet parazita nije čvrst već je promenjiv. "To su veoma dinamične strukture na jednom kraju one se neprestano izgrađuju a na drugom kraju bivaju uništene. Tako se parazit kreće napred."

Paraziti ne mogu bez belančevina

Ostale belančevine neprestano rade na izgradnji vlakana na jednom i razgradnji vlakana skeleta ćelije na drugom kraju. Inari Kursula kaže: "Ove belančevine su ključne za pokretljivost parazita. Bez njih parazit više ne može da se kreće i ne može da preživi."

Inari Kursula i njen tim su okarakterisali dve belančevine uz pomoć kojih izazivač malarije gradi i razgrađuje skelet svoje ćelije. Supstance se zovu ADF1 i ADF2. Inari kaže: "Sada možemo da vidimo razlike u strukturi ovih belančevina. Kada budemo znali više o odnosima njihove strukture i funckije, onda ćemo moći da razvijemo bolje inhibitore protiv ovih belančevina."

Ti inhibitori bili bi odličan lek protiv malarije. Jer parazitu je upravo belančevina ADF1 neophodna, kaže Inari Kursula: "Kada parazita lišimo ove belančevine on više neće moći da preživi jer onda više neće moći da se kreće i onda neće moći da inficira domaćina. ADF 2 nije neophodna, ali je pokretljivost nešto smanjena i onda parazit ima poteškoća da menja između različitih faza svog životnog ciklusa. Zato su ove belančevine odlični kandidati za razvijanje lekova."

Reč je o tome da se parazit onesposobi za kretanje, da se parališe kako ne bi mogao da inficira domaćina i učini ga bolesnim. Naučnici se nadaju da će imuni sistem onda moći brzo da nađe parazita i da ga uništi. Onda će ujed komarca u budućnosti biti još uvek dosadan ali možda više ne toliko razarajući.

Autori: B. Osterat / T. Milunović

Odg. urednica: I. Ivanović