Letonija: Glasanje po krvnim zrncima

Letonija u subotu bira novi saziv parlament, a ruska politika prema Ukrajini je snažno uticala na izbornu kampanju. Vlada u Rigi čak više ne isključuje agresiju Kremlja, koji je u više navrata naglasio svoju nameru da zaštiti Ruse u inostranstvu. Radi poređenja: Baltička članica EU ima 26 odsto Rusa, dok ih u Ukrajini ima 17 odsto. Letonija ima složene odnose sa Rusijom: 1940. ju je Moskva anektirala. „Iskustvo 50 godina sovjetske okupacije je duboko ukorenjeno u istorijskom sećanju“, kaže Norbert Bekman Dirkes, šef kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Rigi.

Etnička pripadnost odlučuje

Za 100 mesta u parlamentu bori se 13 stranaka, neke predstavljaju samo Letonce, druge deo stanovništva koji govori ruski, od kojih su mnogi takozvani ne-građani. To su uglavnom Rusi, kojima posle nezavisnosti zemlje 1991. nije ponuđen letonski pasoš. Skoro svaki osmi stanovnik Letonije je takav ne-građanin. Letonci i ruska manjina ne žive jedni sa drugima nego jedni pored drugih, utvrđeno je pre izbora u Izveštaju OEBS-a. Zbog toga ne čudi što stranke različito ocenjuju ukrajinsku krizu. Dok vladajući blok stranaka podržava kurs EU i NATO, gde je Letonija član od 2004, proruske stranke pokazuju razumevanje za politiku Kremlja.

Kampanju vode partija levog centra Harmonija, koju podržava ruska manjina i vladajući blok stranaka desnog centra Jedinstvo. Harmonja se u svom izbornom programu ne bavi Rusima i pitanjima Rusije, nadajući će da će tako dobiti glasove etničkih Letonaca. Političari Jedinstva su učinili sasvim suprotno: „Oni su etničke probleme i odnose sa Rusijom postavili kao glavnu temu kampanje i skoro uopšte ne govore o ekonomskim ili društvenim temama“, kritikuje Aleksandr Gaponenko, direktor Instituta za evropske studije u Rigi.

Šta kažu anekte?

Sudeći po anketama, stranka Harmonija vodi sa 17 do 19 odsto glasova. Ona održava partnerstvo sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom i kritikuje sankcije EU protiv Moskve. To nervira mnoge Letonce. Ogorčenje je izazvala i izjava gradonačelnika Rige Nilsa Ušakovsa, lidera Harmonije, koji je za rusku TV rekao da je za Letoniju „predsednik Putin najbolji“ i da bi pod svakim drugim u Kremlju rusko-letonski odnosi bili mnogo gori.

Vladajući blok Jedinstvo varira od 13 do 15 odsto. Vodeći kandidat, aktuelna premijerka Laimdota Straujuma fokusira se na kontinuitet i stabilnost.

Letonski nacionalisti se nadaju dodatnim glasovima zbog straha od politike Kremlja. Međutim, istraživanja pokazuju da Nacionalna unija ne može očekivati više od osam odsto glasova. Kratkoročno smanjenje napetosti u istočnoj Evropi moglo bi da dovede do još većeg gubitka glasova. Nejasno je da li Ruska unija Letonije ima šansu da uđe u parlament, jer joj, sudeći po anketama, sledi samo 1,1 odsto glasova.

Moguća iznenađenja

Još oko 30 odsto svih birača ne znaju kome će dati svoj glas. Najveće iznenađenje može biti stranka koju predvodi stručnjak za finansije Inguna Sudraba. Ta stranka brzo dobija na popularnosti i mogla bi da popuni prazninu političkog centra u parlamentu, smatra Juris Rozenvalds, profesor Univerziteta u Letoniji.

U parlamentu bi pre trebalo očekivati povećanje umerenih nego radikalnih glasova. Objašnjenje je verovatno činjenica da u Letoniji nema etničkih tenzija, uprkos krizi u Ukrajini. „Da, Letonci imaju neke privilegije koje ne-građani nemaju, ali u svakodnevnom životu nema sukoba", kaže Aleksandr Gaponenko koji je i sam ne-građanin.