Letonija u evrozoni – profitiraju Rusi?

Tamara Rajne je agent za prodaju nekretnina. Živi i radi u Rigi. Ima dosta posla, odgovara na brojne pozive zainteresovanih kupaca, dok provera zakonsku regulativu na svom laptop-računaru. Veliko interesovanje lako je objasniti. Letonska vlada je pre tri godine donela odluku da stranih državljanima omogući trajnu dozvolu boravka, ukoliko postanu vlasnici nekretnina u zemlji. Tamara priča da je odluka vlade u Rigi, njenu firmu spasila bankrotstva.

„Kada je počela kriza, sve je teže bilo prodati neki stan ili nekretninu, kao i u drugim delovima Evrope“, kaže ona. „Zakon o stranim ulaganjima bio je od velike pomoći.“ I Letonci su bili na spisku zemalja sa ogromnim dugovima, pa su strane investicije bile jedino rešenje. Međutim, stranci u letonskom slučaju su – Rusi. S obzirom na to da je Letonija nekada bila sovjetska republika, ne iznenađuje činjenica da u njoj živi veliki broj Rusa.

Kao na Kipru?

Poslovni model zasnovan je na prodaji vikendica na obali Baltičkog mora bogatim ruskim građanima. Jelena i Sergej su lekari iz Moskve. Odlučili su da kupe kuću u turističkom naselju u Amberpinesu, primorskom letovalištu Urmali. Prednosti su očigledne, kaže Sergej. Dopada im se okruženje, svi govore ruski i, što je najvažnije, nema negodovanja letonskih građana protiv Rusa, kojeg je nakon proglašenja nezavisnost 1990. i te kako bilo. Letonci su godinama odbijali da govore ruski. Posebna prednost takve jedne investicije jeste trajna dozvola boravka. „Ako želimo da putujemo negde u Evropu, više ne moramo da se zamaramo mukotrpnim procesom prijavljivanja za vizu.“

Kritičari smatraju da je velikodušnost Letonaca prema stranim državljanima, slaba tačka te baltičke zemlje. Praksa da se strancima koji ulože preko 140.000 evra u neku nekretninu izda trajna dozvola boravka, povećava uticaj Rusije u Evropi. Odnosno bankarski sektor potpada pod sve veći uticaj ruskog kapitala, upravo kao što je to nekada bio slučaj sa Kiprom.

Ina Štajnbuka, koja je na čelu kancelarije Evropske komisije u Rigi, smatra da nema razloga za zabrinutost. „Rusi ovde investiraju u nekretnine zbog liberalizacije tržišta, to je sve“, kaže Štajnbuka. Istovremeno, ona tvrdi da se kapital iz Rusije nije mnogo odrazio na bruto društveni proizvod građana u Letoniji. „Nešto je veći od zemalja u susedstvu, ali je znatno manji od evropskog proseka. Ako uzmemo na primer Kipar, tamo je bankarski sektor ekvivalentan sedmostrukom bruto društvenom proizvodu. Ovde je na nivou od 1,3.“

Najbrži privredni rast u EU

Letonija i dalje muku muči sa utajom poreza, korupcijom i pranjem novca. Ali uprkos svemu tome, Evropska unija smatra da ta zemlja ispunjava kriterijume sporazuma iz Mastrihta. Javni dug Letonije iznosi 40 odsto bruto društvenog proizvoda, a inflacija je manja od dva odsto. Letonija ima i najbrži privredi rast u Evropskoj uniji, sa više od pet odsto u poslednje dve godine.

Andirs Stradc, glavni ekonomista u letonskoj banci Norda, uveren je da će Letonija profitirati od ulaska u evrozonu. „Studije pokazuju da bi u tom slučaju moglo doći do većih prihoda od prodaje na drugim tržištima i to u rasponu od 10 do 15 odsto za samo par godina.“ Više neće biti potrebno konvertovanje letonske valute u evro, „a to vodi ka manjim troškovima u privredi“, kaže ovaj stručnjak.

Autori: Agnes Birih / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković