Levici glasovi, desnici vlast

Špancima je dosta politike. Posle parlamentarnih izbora u decembru 2015, stranački lideri su pregovarali nedeljama, ali nisu mogli da postignu dogovor. Anketa instituta Metroskopija koju je naručio list El pais, pokazala je da bi sada na izborima glasalo samo 70 odsto birača. Ta uzdržanost bi dobro došla konzervativnom prelaznom premijeru Marijanu Rahoju iz Narodne stranke (PP). Birači te stranke obično radije idu na birališta od birača drugih stranaka.

U one koji bi glasali za PP spada i Kristijano. On ima 82 godine i jasno mu je da demografski trendovi ne idu na ruku tradicionalnim strankama. „Mladi ljudi očigledno vole da eksperimentišu“, rekao je on za DW, „ali, stariji od 60 godina drže do reda i zato glasaju za PP.“ Iako je vladajuća stranka suočena sa bezbrojnim optužbama za korupciju i dalje će je podržavati većina konzervativnih birača. „Tačno je da su se konzervativci bogatili, ali to čine svi političari. Ali, ako pobede komunisti, oni će Španiju odvesti u propast“, kaže ovaj starac.

Protest protiv kursa štednje

„Komunisti“ su za Kristijana pripadnici koalicije Unidos Podemos u kojoj su zajedno levičarske stranke Podemos i Ujedinjena levica (IU), a one se protive vladinom kursu štednje. Ankete pokazuju da rejting ove koalicije stalno raste i da bi ona na izborima najverovatnije osvojila drugo mesto. Unidos Podemos je poprilična pretnja za španski politički establišment. Doduše, njen vođa, Pablo Iglesijas, važi kao arogantan i kolerik, i zbog toga nije omiljen među svojim biračima. Koalicija koja se protivi kursu štednje sa Madridom, Barselonom i Valensijom već kontroliše tri najveća španska grada. Ona ima mnogo sledbenika među urbanim, mladim i obrazovanim biračima.

„Glasaću za Unidos Podemos, iako ne smatram da bi Pablo Iglesijas trebalo da bude španski premijer“, kaže 55-godišnja Flor. Ona i njen suprug Leandro su pre 30 godina iz Argentine prešli u Španiju. Otada rade kao slobodni grafički dizajneri u Madridu. Flor i Leandro veruju da bi i njihovi poznanici glasali za Podemos. „Naravno da smo pretežno levo orijentisani. Ali niko od naših prijatelja ne namerava da glasa za socijalističku stranku PSOE“, kaže Flor. Dodaje da je jedan njen poznanik nedavno rekao da mu je žao Pedra Sančeza, predsednika PSOE, i da će zato možda glasati za njega. „To je bilo zabavno. Ali, evo, i ja sam donedavno spadala u simpatizere Sančeza. Ali sada ga još samo žalim.“

Sančezova PSOE se bori sa najtežom krizom u poslednjih nekoliko decenija. Prvi put otkako je Španija 1978. povratila demokratiju, socijalisti se u anketama ne nalaze među prve dve partije sa najviše glasova. I pored lošeg rejtinga među građanima, PSOE može da se nada u povoljne okolnosti. Izborni sistem favorizuje seoske sredine, a tamo - u Andaluziji i Ekstremaduri – socijalisti mogu da se nadaju da će pobediti konkurenciju sleva.

Progresivni birači, konzervativna vlada

Nezavisno od toga ko će dobiti najviše glasova ili mandata, sigurno je samo da nijedna stranka ili koalicija neće moći ni da se približi brojci od 176 sedišta koliko je potrebno za formiranje vlade. Teški lični odnosi između trojice partijskih lidera (Rahoj, Iglesijas, Sančez) kao i težnje za otcepljenjem Katalonije, bitno će otežati pregovore, posebno među levičarskim strankama.

Sančez je već izjavio da neće podržati formiranje vlade koju bi predvodili Rahoj ili Iglesijas. Iglesijas bi rado sarađivao sa Sančezom, ali ne i sa desničarskom PP niti sa novom desnoliberalnom Partijom građana (PC). Šef PC Albert Rivera – ta stranka bi prema anketama mogla da dobije 40 mandata – pozicionirao se kao šarka između PP i PSOE. Njegova stranka je oštroj suprotnosti sa listom Unidos Podemos, koja se zalaže za nezavisnost Katalonije.

Antoni Baroso, zamenik direktora istraživanja londonskog instituta Teneo, u jednom pismu klijentima svoje firme napisao je da izbori neće olakšati formiranje vlade. Za Barosa je najverovatniji rezultat manjinska vlada koju bi predvodila PP i koju bi trpeli PC i PSOE. Politički komentator i pisac Karlos Santos smatra da su izgledi za formiranje stabilne većinske vlade slabi – iako postoje. On se slaže sa Barosom: „Iako većina birača glasa sa levičare, veće su šanse da vlada bude desničarska.“