Libancima je dosta đubreta

Kada je Sem Kazak sa prijateljem u Libanu dobio ideju da osnuje kompaniju za reciklažu, nije očekivao da će njegova inicijativa izazvati toliku pažnju. Projekat Recikliraj Bejrut, koji je Kazak pokrenuo pre dve godine, trebalo je da obezbedi ekološki prihvatljivu alternativu za konvencionalni otpad, ali i da stvori priliku za zapošljavanje sirijskih izbeglica u Libanu. Niko u projektu nije imao iskustva u upravljanju otpadom – Kazak je IT inženjer.

„Sprijateljili smo se sa ljudima koji noću sakupljaju smeće", rekao je Kazak. „Oni su nam pokazali kako se u Libanu upravlja otpadom." Tim u projektu je ubrzo shvatio da je koncept reciklaže malo poznat u Libanu. „Nema mnogo sortiranja, jer nema mnogo napora da se prikupi reciklirani otpad. I to je glavni problem."

I upravo je u taj vakuum uleteo projekat Recikliraj Bejrut. Od početka 2015. godine, kamioni kompanije su po ulicama libanske prestonice sakupljali reciklirani otpad iz domaćinstava. Otpad je sakupljan u skladištu i na kraju dovezen do pojedinačnih postrojenja za preradu otpada.

Kako je sve počelo

Kazak je uskoro shvatio da je pored logističkih prepreka, njihov glavni izazov bio uvođenje kulture recikliranja. Pri tom su veliku ulogu odigrali događaji u leto prošle godine, kada je đubre počelo da se gomila na ulicama.

Do tada se o otpadu uglavnom brinula jedna privatna kompanija, Suklin. Prikupljeni otpad je površno ili nikako obrađivan i potom bačen na deponiju u blizini grada Nameh, južno od Bejruta. Suklin je nastavio da odlaže smeće na toj deponiji čak i nakon što je ona bila puna. Kada su stanovnici protestima u julu 2015. uspeli da izdejstvuju zatvaranje deponije, Suklin je u odsustvu plana B jednostavno prestao da odnosi smeće, pa je ono počelo da se gomila na ulicama.

Mesec dana kasnije pokret građana koji se zove Smrdiš! (You Stink!) koji je na ulice izveo više od 200.000 ljudi, zahtevao je od vlade da napravi ekonomski i ekološki plan za otpad.

Više od godinu dana kasnije vlada još uvek nije našla rešenje. Ali ta neaktivnost je podstakla građane da stvar preuzmu u svoje ruke i projekat Reciklirajte Bejrut je beležio sve veći poslovni uspeh. Danas kompanija zapošljava 17 sirijskih izbeglica i svakodnevno šalje tri kamiona da pokupi dve do tri tone sortiranog otpada. Broj domaćinstava koja su potpisala ugovor sa Recikliraj Bejrut porastao je na više od 1.100.

Nova svest

Novinar Karim Šehib, koji je aktivno učestvovao u protestima, primetio je jačanje svesti libanskog stanovništva kada je reč o zaštiti životne sredine. To je posebno vidljivo u reakcijama političara. „Prvi put, vidimo da političari sa obe strane postaju aktivni i razmatraju svoja rešenja u medijima", rekao je Šehib. Još jedan znak promene svesti se ogleda u poslovnom svetu. „Svaka kompanija se hvali time koliko je zelena", rekao je za DW.

Ova nova svest se ogleda u mnogim pokretima zaštite životne sredine i nevladinim organizacijama koje su se pojavile tokom protesta, posebno na univerzitetima. Šehib je međutim kritikuje ovakv razvoj. „To je lepo, ali mnoge NVO rade ono što bi trebalo da radi država", istakao je on. „Plaćamo porez za to, vlada je za to odgovorna."

Inženjer zaštite životne sredine Zijad Abihaker sa svojom organizacijom Kedar Environmental od 2009. godine gradi postrojenja za reciklažu. „Jedini način da ubedite vladu je da postižete rezultate i da pokažete da je to isplativ posao za lokalne samouprave", objasnio je on.

U septembru je pokrenuo novi pogon za otpad 15 kilometara istočno od Bejruta: tona komunalnog otpada se obradi za 58 evra dok firma Suklin, donedavno monopolista, istu količinu obrađuje za 120 evra. „Ponudili smo rešenje kojim će smeće ne samo nestati sa ulica, nego ćemo uštedeti 50 odsto novca", rekao je Abihaker.

Kriza otpada u Libanu je primorala opštine da počnu da reciklarju. „Niko više ne prihvata staru praksu", rekao je Abihaker. Građani su se probudili i otkrili alternative, a vlada će morati da se navikne na novu realnost.