Lilit se nekada zvala Ali
12. avgust 2018.
U stvari, sve je tako jednostavno, kaže Lilit. Bila je to greška. „Priroda je pokušala da napravi muškarca, tamo gde je oduvek bila žena.“ Sedi na svom kauču i gleda stare fotografije. Pasoške fotografije, načinjene u njenoj domovini Pakistanu. Jedan tinejdžer ukočeno zuri u objektiv. Potom mladić u ranim dvadesetim, isto tako ozbiljnog izraza lica.
Izgleda nesrećan, smatra Lilit. I bio je. Zarobljen u pogrešnom telu, u pogrešnom životu. „Kada danas gledam ovog mladića na fotografijama, nisam više tužna. Prošlost ne mogu da promenim, a verujem da je važno da se prošlost prihvati takva kava jeste. U protivnom neću biti sa sobom načisto.“
Život u opasnosti
Lilit je dugo živela sa ovom greškom prirode. O tome nije otvoreno govorila. Pakistan je patrijarhalna i konzervativna sredina. Većina stanovnika su muslimani, a jedan deo veoma religiozan. Malo je reći da je seksualnost tabu.
Zbog toga je ceo svet izveštavao kada se u toj zemlji na televiziji pojavila prva voditeljka – transseksualka. Jer, većina osoba koje promene pol u toj zemlji žive na marginama društva i ne mogu da dođu do posla – osim kao plesači ili plesačice na venčanjima. Mnogi, kada se sazna za njihov identitet, prolaze torture i u sopstvenim porodicama.
Lilit je i sama dugo ćutala. Zbog straha da će tako baciti ljagu na porodicu. Ali, i zbog straha za sopstveni život. Nasilje nad transseksualnim osobama u Pakistanu nije neuobičajeno, od verbalnog preko fizičkog zlostavljanja, silovanja, sve do ubistava. Samo u ovoj godini su, prema podacima Hjuman rajts voča, u Pakistanu ubijene četiri transseksualne žene. U poslednje tri godine njih šezdeset.
Lilit kaže da joj niko nikada nije pretio, ali svejedno je htela da ode iz Pakistana. Imala je potrebu da svoju seksualnost konačno živi javno. Nadala se da će to moći u Nemačkoj. Upisala je master na Univerzitetu u Kelnu i sa studentskom vizom pre šest godina došla u Nemačku.
Sve to je uspela zahvaljujući podršci majke. „Ona mi je dala 8.000 evra. Morala je da proda komad zemlje da bih mogla da finansiram svoj san.“ Lilit joj je do danas beskrajno zahvalna. Njena majka je inače centralna figura u njenom životu.
Spoljašnost koja odgovara unutrašnjosti
Lilit na sebi ima dugačku haljinu bez rukava, upadljive minđuše, našminkana je i doterane frizure. Gestikulacija je naglašeno ženstvena i primetno je koliko je ponosna na svoj izgled. To ima dosta veze i sa hormonskom terapijom kojoj se podvrgla pre dve godine. Otkako svakodnevno uzima blokatore testosterona postala je nežnija, a telo je dobilo obline. „Još se borim sa bradom koja i dalje raste, a to nije lako“, kaže i rezignirano sleže ramenima.
No, bez obzira na to, zadovoljna je svojim izgledom i rado se posmatra u ogledalu. „Kada pogledam svoje lice jako sam zadovoljna. Sada već izgledam kao moja majka.“ I zaista. Pokazuje fotografiju i sličnost je neverovatna. Potom se smeje, radosna.
Pokazuje i svoj pakistanski pasoš u kojem je još uvek njeno staro ime – Ali Raza. Ali, na svojoj nemačkoj zdravstvenoj knjižici se već zove Lilit. Takođe je i račun u banci otvorila kao žena, a i u opštini je prijavljena na svoje novo ime.
Još malo i Lilit je na cilju. Sad čeka još na konačnu promenu pola na Univerzitetskoj klinici u Esenu. Kada se podnesu potrebni dokazi, odnosno uspostavi dijagnoza transseksualnosti, u Nemačkoj zdravstveno osiguranje preuzima troškove promene pola. Tu spadaju operacija, hormonska terapija i uklanjanje brade. Operativni zahvat se radi iz dva puta, u razmaku od nekoliko meseci.
Ove godine se to još neće desiti. Čekanje je psihički opterećuje Lilit. Isto kao i osećaj da ima nešto što joj ne pripada. „Svaki put kada pogledam svoj penis, osećam se odvratno. Onda sebi kažem – strpi se, tvoje vreme dolazi. Pomaže mi što znam da ću sledeće godine biti operisana i što će ova stvar biti odstranjena.“
Kaže da broji dane do operacije. Iako još nema tačan termin, u strahu je. S jedne strane plaši se vremena koje mora da provede u bolnici. Ali, tu je još nešto što je opterećuje. „Želim da nakon operacije sve izgleda što prirodnije. Bojim se kad pomislim da, kada se nakon operacije budem prvi put videla, sve to ne bude izgledalo onako kako ja to zamišljam. Bojim se takođe da više nikada neću doživeti orgazam.“
Ove brige je svakodnevno zaokupljaju. „Ima transseksualnih žena koje se upravo zbog toga nikada nisu podvrgle operaciji.“ Ali, to za nju nije opcija.
Nova zemlja, novi život
Mnogo toga se dogodilo otkako je došla u Nemačku. U leto 2017. završila je studije, a u međuvremenu je pronašla i posao u Lezbejskom i gej udruženju Nemačke, koji joj pričinjava zadovoljstvo. Od novembra radi na projektu na saveznom nivou koji podržava opunomoćenik za integraciju Savezne vlade. Reč je o projektu Queer Refugees Deutschland koji je okrenut radu sa homoseksualnim, biseksualnim, transseksualnim ili interseksualnim izbeglicama.
Projekat je dobio budžet samo za godinu dana, a to ističe u decembru. Lilit se nada da će se nastaviti. Jer, i njena dozvola za boravak u Nemačkoj je s tim povezana. Grad Keln joj je izdao dozvolu boravka u skladu s njenim ugovorom, dakle do decembra ove godine.
Ali, čim bude dovoljno dugo živela u Nemačkoj da ispunjava uslove za dobijanje nemačkog državljanstva, odmah će, kaže, podneti zahtev. Za sledeću godinu je planirala da se vidi s majkom i sestrom – na neutralnom tlu, u Turskoj. „Za nas iz Pakistana je jednostavno da dobijemo tursku vizu.“
Njen glas odjednom postaje tvrđi. Majka i sestra joj veoma nedostaju. Mnogo će joj značiti da se konačno ponovo vide uživo. I to u za njoj najvažnijoj godini, godini operacije za koju se nada da će je nepovratno učiniti srećnom.