Ljudski genom se tokom života menja

Stručnjaci sa Univerziteta Džon Hopkins iz Merilenda otkrili su da se određene oznake na DNK (dezoksiribonukleinskoj kiselini) menjaju tokom života. Time se bavi epigenetika koja istražuje mehanizme koji omogućavaju ćelijama da sačuvaju svoj integritet unutar genoma.

"Sada uviđamo da je epigenetika srž moderne medicine, jer epigenetske promene mogu da se dogode pod uticajem ishrane ili izlaganja određenim spoljašnjim faktorima", rekao je profesor molekularne biologije i genetike Endru Fajnberg.

Epigenetika i dijatebet, autizam, rak

Prema njegovim rečima, epigenetika bi mogla bolje da objasni mehanizme dijabetesa, autizma i raka.

Naučnici su analizirali uzorke DNK od 600 osoba. Ispitanici su dali svoje uzroke 1991. godine, pa ponovo 2002. i 2005. godine.

Genetičari su merili ukupne promene metilacije, koja je glavna epigenetske promena u DNK. Oni su, potom, uporedili rezultate uzoraka iz 1991. godine i one od kasnije - 2002. i 2005. godine.

Genom se definitivno menja

Naučnici su otkrili da su se kod trećine ljudi dogodile značajne promene. "Otkrili smo značajne promene, što je dokaz da se genom menja s godinama", navodi se u studiji.

Te promene mogu biti i nasledne što objašnjva zašto su neke porodice podložnije nekim bolestima.

Istraživanje je objavljeno u američkom medicinskom časopisu Journal of the American Association.