Lobisti u parlamentu EU

Lobisti aktivni u organima Evropske unije uvek su ljubazni i predusretljivi, a za svaki slučaj u svojim aktovkama stalno nose brošure o genetskoj tehnologiji, ili o sredstvima za zaštitu bilja, ili o najnovijim sortama vina sa Mediterana. U kontaktima sa poslanicima Parlamenta Evropske unije ili drugim značajnijim službenicima te organizacije, vrlo često uručuju pozive na studijska putovanja i nude razne pogodnosti – u zamenu za zakonske olakšice koje će im pomoći da ostvare veći profit. Sve su to često vrlo netransparentni kontakti, pa je Evropska unija sada rešila da malo bolje razjasni i reguliše odnose sa lobistima.

Informacije i dovitljivost

"Kako najbolje obrlatiti poslanika Evropskog parlamenta?“ – pitanje je kojim svaki lobista mora besprekorno da vlada. Pogotovo ako je reč o osetljivim temama kao što su klimatske promene, reklame za cigarete ili prodaja alkoholnih pića. Kada Lisabonski ugovor Evropske unije definitivno stupi na snagu, kompetencije ove organizacije će se proširiti, pa će lobisti imati pune ruke posla. No, Parlament EU je rešio da stekne malo bolji uvid u aktivnosti lobista nego što je to do sada bio slučaj. Neko se setio da bi bilo najbolje da se formira poseban registar sa imenima tih ljudi te nazivima organizacija ili firmi za koje rade, pa čak i podacima o tome koliki su im honorari.

Svi žele veću transparentnost. Ali...

Većina poslaničkih klubova u Evropskom parlamentu tvrdi da želi veću transparentnost. Poslanik Zelenih iz Luksemburga, Klod Tirmes, rekao je čak doslovce: „Želimo da znamo ko tu ulazi i izlazi, i ko to sedi za stolom sa poslanicima kada se razgovara o donošenju novih zakona“. Iz vesti u novinama to se ne može zaključiti, ali političke sastanke kao što je, recimo, samit ministara privrede Evropske unije, prate čitave kolonije ispeglanih mladih biznismena obučenih da nude uslugu za uslugu.

Potraga za rupama u zakonu

Ima i onih kojima nova transparentnost nikako ne bi odgovarala. Takvi su, recimo, advokati. Oni preuzimaju veliki deo posla koji nastaje kada lobisti sa svojim klijentia sklope načelni dogovor. Klod Tirmes ističe da se „posebno suptilni poslovi“ obavljaju uz pomoć advokatskih kancelarija u Briselu. Nemački automobilski koncerni su, na primer, tražili od takvih kancelarija da nađu sve moguće rupe u novim zakonima o emisiji ugljen-dioksida. A nedavno se saznalo da je postojala čak i kancelarija za posredovanje kontakata između lobista i evropskih parlamentaraca – čiji rad su plaćali poreski obveznici Evropske unije.