„Lomljenje kičme“ – hronologija jedne hajke

DW je 13. decembra objavio tekst Sonje Biserko „Republika Srpska kao ratni plen od kojeg Srbija ne odustaje“. Taj je tekst bio je deo serije autorskih članaka povodom 25. godišnjice Dejtonskog sporazuma, serije u kojoj se razni autori bave prošlošću i budućnošću Bosne i Hercegovine.

U tekstu Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, piše da „Srbija nije zatvorila srpsko pitanje“ i da deluje kao „destabilizirajući faktor“ u regionu te da je „geopolitički interes Srbije u Bosni i Hercegovini očuvanje Republike Srpske i njeno pripajanje Srbiji“.

Na kraju Biserko zaključuje: „Da bi Bosna postala funkcionalna država neophodno je pre svega staviti tačku na promenu granica i sprečiti uticaj, kako Srbije tako i Hrvatske. Posebno je opasan dvovekovni imperijalizam Srbije.“

Taj je tekst iste večeri prenela redakcija onlajn izdanja zagrebačkog Jutarnjeg lista. Sledećeg dana preneli su ga pojedini portali u Srbiji i drugde u regionu.

A onda je nekoliko sati kasnije krenula orkestrirana akcija medija u Srbiji koji se smatraju bliskim predsedniku Aleksandru Vučiću.

Kičma koje nema

Da se radi o usklađenoj akciji vidi se već i iz izbora naslova. Tako portal tabloida Informer već 14. decembra ujutro objavljuje tekst s naslovom: „Vučiću slomiti kičmu, ukinuti Republiku Srpsku! Preko portala Dojče vele i hrvatskog Jutarnjeg lista upućena jeziva poruka – Srbija ne sme da ostane uspravna!“.

Samo nekoliko minuta kasnije portal Večernjih novosti objavljuje tekst s gotovo identičnim naslovom: „Srbiji slomiti kičmu i ukinuti Republiku Srpsku: Portal Dojče vele i hrvatski Jutarnji list uputili jezivu poruku našoj zemlji!“. A istog dana na portalu Alo! se najavljuje tekst u tiskanom izdanju s naslovom: „Slomiti kičmu Srbiji i Vučiću!“ i nadnaslovom: „Žestok medijski udar Hrvatske i njenih saveznika“.

Pri tome, u tekstu Sonje Biserko nigde se ne govori niti o kičmi, bilo Srbije ili njenog predsednika Vučića, niti o tome da bi nju bilo kako trebalo slomiti, niti se Srbiji odriče pravo da ostane uspravna, ma što to značilo.

Osim naslova i opreme tekstova tabloida, i sam njihov sadržaj je gotovo istovetan. Nema se dojam da se tu radi o različitim redakcijama, već pre da je reč o jednom tekstu koji je onda na različitim portalima neznatno modifikovan.

Smeta li kome jaka Srbija?

Nakon što su tabloidi zacrtali osnovni pravac, njime su se uputili pojedini komentatori. Ključna poruka je uvek ista, a među prvima je formulisao srpski ministar finansija Siniša Mali na portalu Alo: „Svedoci smo da jaka Srbija mnogima smeta, zbog čega su učestali napadi i na našu zemlju, kao i na predsednika Aleksandra Vučića. Kada kažem jaka Srbija, pre svega mislim na njen napredak koji je vidljiv na gotovo svim poljima (...). Nažalost, što je veći naš uspeh, tako se pojačavaju napadi i kreira diskurs o Srbiji kao destabilizujućem faktoru, ali i propagiraju neskrivene želje da se vratimo u vreme nestabilnosti i propasti. Takvu sliku Srbije neće gledati.“

Na istom portalu se citira i član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. On ne komentariše u prvoj liniji sadržaj teksta, već oštricu usmerava na Sonju Biserko, s jedva prikrivenom pretnjom: „Svašta bih ja rekao toj sramnoj ženi koja uživa svu demokratsku i ličnu slobodu ovde, a šalje tako otrovne stvari. Nijedna država tako nešto ne bi trpela.“

Za reč se javila i novinarka Ljiljana Smajlović koja je za Alo rekla: „Gospođi Biserko se mora priznati da je uvek bila principijelno protiv srpskog interesa. U jednoj stvari je u pravu: Srbi su Republiku Srpsku izvojevali u ratu. Ona je njihov jedini pravi ratni plen iz građanskih ratova devedesetih. (...) Počinjem da mislim da je njen cilj raspad Srbije.“

Priča o stranim silama

Ugroženost Srbije i predsednika Vučića te opasnost za ceo region koji proizilaze iz jednog teksta prepoznao je i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. U autorskom tekstu za novinsku agenciju Tanjug, on piše da se u tekstu Sonje Biserko „metodom ignorisanja i krivotvorenja političkih namera i rezultata srpskog državnog vrha svesno promoviše utisak o polarizovanim odnosima u regionu“.

Porfirije izražava bojazan „da ova orkestrirana kampanja protiv Republike Srbije, njenog Predsednika i njene Vlade i bezmalo čitavog srpskog naroda, može ugroziti vidljivi napredak na planu uspostavljanja međusobnog razumevanja i tako vratiti region u stanje političkih tenzija“.

Pokušaj stranih sila da destabilizuju Srbiju prepoznao i Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke. U videu objavljenom na društvenim mrežama, koji su preneli vlastima bliski portali u Srbiji, on kaže da se „radi o, pretpostavljam, do sada najozbiljnijem strateškom dokumentu koji je napisan i uperen prema Republici Srbiji i srpskom narodu u celini. Izražavam ozbiljnu sumnju da ga je napisala Sonja Biserko, nisam siguran da je do te mere sposobna.“ On je uveren da su tekst pisali „ozbiljniji centri moći“.

„Ja mogu da razumem da Vučića napada Dojče vele. Interesi Nemačke su ne znam kakvi, kako god. Druga su dražava i prosto nekad imaju svoje interese. Ali, da se u Srbiji neko raduje tome i da napada sopstvenu zemlju zato što, zamislite strahote, želimo da imamo dobre odnose sa srpskim narodom u čitavom regionu koji smatra Srbiju svojom maticom – moram da priznam da je to neshvatljivo“, dodao je Đukanović.

A portal objektiv.rs preneo je izjave Marka Matića, „analitičara“ mreže Antidot, neke vrste režimskog pandama ozbiljnim istraživačkim medijima, koji je rekao da nema sumnje da iza dirigovane kampanje protiv predsednika Srbije stoje milioni evra:

„Pošto je jasno da ovakva vrsta prljavih kampanja spada u domen medijskog podzemlja i crnog informativnog tržišta, teško je dati tačnu procenu koliko je novca za nju potrošeno, ali prema nekim parametrima i procenama možemo govoriti o iznosu od 2-5 miliona evra samo tokom ove godine, a dugoročno možda i o nekoliko desetina miliona koji su, iz različitih izvora, opredeljeni za ovu namenu.“

Vučić analizira tekst

Nakon ove svojevrsne asanacije terena, za reč se javio i sam predsednik Aleksandar Vučić. Na jednoj konferenciji za medije on je odgovorio na novinarsko pitanje „šta je cilj kampanje koja se vodi i protiv Srbije i protiv Republike Srpske i protiv Vas lično?“

Vučić je ponovio ocenu da se radi o organizovanom napadu na njega i Srbiju, ali je naglasio da se tu, za razliku od uobičajene prakse u nekim srpskim medijima, ne radi o ličnim uvredama.

Najzanimljiviji deo njegovog istupa je onaj u kojem, očigledno se osvrćući na tekst Biserko koji je objavio DW, kaže da se tu radi o tekstu s ozbiljnim argumentima „koji su za ozbiljnu analizu“. Vučić je rekao da on „još pravi te analize, zajedno sa svojim timom saradnika“.

Tu je „reč o ozbiljnoj kritici politike koju vodimo“, a to je „politika suštinske zaštite interesa srpskog naroda u regionu“. Po Vučićevom mišljenju, oni koji kritikuju Srbiju „želeli bi da Srbija bude mnogo slabija, i o tome neskriveno govore, jer jaka Srbija kao što je danas uvek smeta makar delu regiona“.

Tim Vučićevim rečima je definisan narativ koji se onda u različitim varijacijama ponavljao i narednih dana. Tako je i srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, kako je preneo Tanjug, rekao da „napadaju politiku i strateško delovanje Srbije, kao i pravo Srbije da vodi brigu o Srbima u Kosovskoj Mitrovici, Crnoj Gori, Republici Srpskoj“ te da su „lomljenje kičme, osovina, reči koje podsećaju na govore i narative prethodnih perioda...“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android