Lopta je u Briselu

Nakon što je grčki parlament glasao za nove predloge reformi vlade, sada su na potezu zemlje članice evro zone. Ministri finansija Evro grupe bi večeras mogli da otvore put za formalne pregovore o trećem paketu pomoći Grčkoj. Ako Evro grupa zaključi da su grčki predlozi dobra osnova za razgovore o novom paketu za spasavanje, onda samiti planirani za nedelju u Briselu (12.07) igraju samo podređenu ulogu. Jer, na sastanku lidera 19 zemalja evrozone u nedelju u 16 sati, a zatim u 18 sati lidera svih 28 zemalja EU, verovatno će samo biti reči o tome kako premostiti tj. finansirati period do stupanja na snagu novog paketa pomoći od ESM.

Učinjeni prvi koraci

Za odobravanje novog paketa pomoći iz fonda sa spasavanje ESM postoji jasan redosled koraka:

Kao prvo, država mora da zatraži pomoć. Grčka vlada je to učinila 8. jula u pismu upućenom predsedniku ESM i 9. jula podnela listu sa predlozima reformi u cilju štednje. Tu listu je u ranim jutarnjim satima 11. jula odobrio parlament u Atini i na taj način dao vladi premijera Alekisa Ciprasa ovlašćenje da pregovara o programu pomoći i uslovima vezanim za njega.

Drugi korak: Evropska komisija i Evropska centralna banka, u ovom slučaju u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, dakle takozvana trojka, razmatra zahtev za pomoć. Pritom posebno mora da odgovori na tri pitanja:

Da li finansijski problemi Grčke predstavljaju opasnost za stabilnost evrozone u celini ili za stabilnost država članica?

Da li je javni dug zemlje održiv?

Koliko novca je Grčkoj zaista potrebno?

Trojka je ministrima finansija zemalja evrozone pre večerašnjeg sastanka dostavila odgovore na ta pitanja. Sve u svemu, prema novinskim agencijama, trojka je pozitivno ocenila predloge Atine, klasifikovala ih dakle kao dobru osnovu za pregovore.

Ministri finansija donose važnu odluku

Večerašnji vanredni sastanak ministara finansija evrozone, je istovremeno i sastanak odbora guvernera ESM, koji čine upravo ministri finansija evrozone. To je važan „detalj“, jer u principu, ovaj odbor guvernera može da odobri pomoć Grčkoj. Glasanje šefova dražava i vlada (u nedelju) onda više ne bi bilo potrebno.

Uprkos tome, pozitivna odluka ministara finansija evrozone ne bi bila više od važne etape na putu ka programu pomoći za Grčku. Jer, pre nego što počnu detaljni pregovori o paketu pomoći, moraju da ga odobre više parlamenata: procedura u zemljama evrozone je tu različito regulisana.

U Nemačkoj, Bundestag mora eksplicitno da da zeleno svetlo vladi kako bi ona definitivno mogla pristane na pregovore o programu pomoći. Ovo glasanje bi moglo da usledi na posebnoj sednici parlamenta naredne sedmice, možda već u utorak ili sredu.

Pregovore bi vodila Komisijia EU

Ako svi parlamenti koji moraju da daju zeleno svetlo svojim vladama to i urade u kratkom roku, onda bi Evropska komisija u saradnji sa ECB i MMF pregovarala o uslovima za pomoć Grčkoj. Sporazum do kojeg bi se tako došlo, zove se "Memorandum o razumevanju" i tačno određuje preduslove za isplatu novca kao i tranše kredita koji bi Grčka dobila.

Ishod pregovora, tj "Memorandum o razumevanju" bi onda opet morali da odobre ministri finansija evrozone i to kao odbor guvernera ESM. I oni mogu da donesu odluka samo ako prethodno dobiju pristanak raznih parlamenata . Dakle, bez ponovljenog eksplicitnog „da" Bundestaga, sporazum ne može da stupi na snagu.

Borba protiv kolapsa grčkih banaka

Paralelno sa borbom za paket pomoći pod okriljem ESM, Grčka se bori i protiv pretećeg kolapsa banaka. Tu ECB igra odlučujuću ulogu. Ona će, pod utiskom događaja od vikenda u ponedeljak ponovo ramatrati da li da Grčkoj poveća takozvane ELA hitne kredite.

ECB mora najkasnije do 20. jula, da odluči da li će Grčkoj produžiti i povećati pomoć. Jer do tada Grčka mora ECB da vrati 3,5 milijardi evra, zapravo je reč o dospeću državnih obveznica Grčke koje je ECB kupio tokom kriznih 2010. do 2012. godine. Ako vlada u Atini ne plati tih3,5 onda će ECB morati da joj stopira ELA kredite jer, teško da će moći da ih opravdava time što će i dalje kao garanciju za njih da uzima grčke obveznice. Kao rezultat toga, grčke banke ne bi više dobijale svež novac i – bankrotirale.

Da bi se to sprečilio, verovatno će biti potrebno prelazno finansiranje dok prva tranša iz programa pomoći ESM ne bude isplaćena. Na samitu EU u nedelju najverovatnije bi moglo da bude reči baš o tome – ukoliko ministri finansija evrozone večeras postignu dogovor.