Mafijaške metode američkih prijatelja

Američka tajna služba NSA nije prisluškivala samo nemačku kancelarku Angelu Merkel već i ministre i državne sekretare nemačke Vlade. Dokaze je nemačkom javnom servisu (NDR i WDR) kao i dnevnom listu Zidojče Zajtung na raspolaganje stavila investigativna platforma Vikiliks.

Handelsblat u internet izdanju donosi tekst pod naslovom „Šta je NSA htela saznati o Merkelovoj“ u kojem se navodi da je NSA prisluškivala interna savetovanja nemačke kancelarke u vezi sa dužničkom krizom u Grčkoj: „U protokolu prisluškivanja od 11. oktobra 2011. Amerikanci konstatuju: `Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavljuje da ne zna šta da radi i da se pribojava da čak i dodatno otpisivanje dugova neće rešiti problem, jer Atina neće izaći na kraj ni sa ostatkom dugova`.“

Na internet portalu javnog servisa ARD o istoj temi se podrobno izveštava: „U dokumentima Vikiliksa nalazi se lista od 69 telefonskih brojeva, a pola njih su u Ministarstvu ekonomije. Između ostalog, na listi je telefonski broj ministra, njegovog šefa kabineta kao i njihovi brojevi faksa. Osim toga NSA je pod lupu stavila i Ministarstvo finansija kao i Ministarstvo poljoprivrede.“

Mada lista očigledno potiče iz perioda između 2010. i 2012. godine, vest je ponovo neugodno odjeknula u Berlinu, jer su vladini političari priželjkivali da se tema konačno ukloni sa dnevnog reda pošto teško opterećuje odnose sa najvažnijim zapadnim saveznikom. Međutim, kako piše minhenski Zidojče cajtung, dimenzije afere prisluškivanja su mnogo veće nego što se mislilo, jer nemačku Vladu Amerikanci špijuniraju još od devedesetih:

„Oskar Lafonten je samo nekoliko meseci bio nemački ministar finansija u Bonu. Dužnost je preuzeo u jesen 1998, a otišao sa nje u martu 1999. Ali NSA ga nije zaboravila. On je na listi za prisluškivanje iz ove decenije pod: FINACE MIN LAFOT. A ako neko bira taj broj koji očigledno prisluškuju Amerikanci, dobiće sekretarijat aktuelnog ministra finansija Volfganga Šojblea. To govori dve stvari: program prisluškivanja nije bio napravljen za jednu osobu već za funkcije. Osim toga, to da američka partnerska tajna služba prisluškuje nemačke vlade izgleda nije noviji fenomen, već ima tradiciju. Američka tajna služba je propratila još selidbu Vlade iz Bona za Berlin.“

U komentaru pod naslovom „Na mafijaški način“ Kurt Kister takođe za Zidojče cajtung kaže: „Ko ima ovakve prijatelje, ne trebaju mu protivnici. Neka sada ne dođe opet neki transatlantski pomiritelj da kaže da je to normalno, jer to svi rade. Ne, nije normalno da država radi sve što može da radi. I pokvareno je kada se sa jedne strane propoveda prijateljstvo, a sa druge strane veliki prijatelj poput mafijaša instalira mikrofone malom prijatelju i to očigledno uz pomoć londonske pudlice“, aludira novinar na navodno britansko učešće u špijunskom poduhvatu.

U prvim reakcijama nemački političari pokušavaju da, kao i do sada, spuste loptu i prikažu američku špijunažu kao nešto što nije neočekivano i što navodno rade i druge države – upravo kao oni „transatlantski pomiritelji“ iz prethodnog komentara: „Mislim da NSA prikuplja privredne informacije za svoju vladu. To uostalom stoji i na internet-stranici NSA, to nije ništa novo“, rekao je tako demohrišćanin Patrik Zensburg, koji vodi anketni odbor nemačkog Bundestaga o NSA. On je u jutarnjem programu javnog servisa ARD bio upitan da li je nemačka služba BND pomagala aktivnosti NSA i u ovom slučaju: „To bi bilo protivustavno. BND ne sme da dela na teritoriji Nemačke i protiv Nemaca. Zato polazim od toga da se radilo o direktnoj špijunaži, najmanje do 2012. Tek treba proveriti da li se to dešava i danas. Polazimo od toga da i druge zemlje rade nešto slično u Nemačkoj.“

Prošle nedelje je Vikiliks objavio da je NSA prisluškivala čak tri francuska predsednika. Pariski list Liberasion je nova saznanja o američkom špijuniranju u Nemačkoj prokomentarisao ovako: „Neverovatno je koliko se prijateljskih zemalja međusobno ponašaju kao prave svinje.“