Majke i deca obeleženi za ceo život

Fatima Zara je jedna od mnogih koje je zadesila ta sudbina. Nije imala ni dvadeset godina kad je planula ljubav s mladićem iz susedstva. Kako to biva, verovala mu je kako da želi porodicu pa nakon nekog vremena nije sve ostalo tek na poljupcima.

Ali kad mu je rekla da je ostala trudna, više nije hteo ni da čuje za nju. Najgore joj je bilo da sve to kaže majci. „Majka najpre ništa nije rekla. Samo me je pogledala, briznula u plač i tek onda rekla, 'zašto si mi to učinila?'“

Prezir društva je počeo kad joj je trbuh počeo narastao, a postao je neizdrživ kad se dete rodilo. Susedi je više nisu pozdravljali nego su mrko gledali i nju i dete, čak su je i psovali pred svima na ulici. Pokušala je da nagovori svog nekadašnjeg mladića da promeni mišljenje, ali uzalud. Nudila mu je da napravi genski test ako ne veruje da je dete njegovo, ali ni to nije hteo.

Zato je prekinula bilo kakav odnos s njim i besna je već kad ga vidi: „On živi svojim životom, sve to njemu ništa nije važno. Ne zanima ga njegovo dete, on je slobodan i radi šta hoće... To nije pošteno, to nije pošteno...“

Lažni moral

Karima Nadir sve to odlično zna. I nju je u neko doba zadesila takva sudbina, ali ona ne želi da ćuti nego se žestoko bori za prava tih žena. „Na njih se gleda kao na građanke drugog reda, kao nekog manje ljudskog. Smatra se da te žene nemaju nikakvog morala i etike, društvo ih osuđuje kao drolje. To nije lako.“

Nadir je učestvovala u osnivanju Kolektiva 490. Naziv tog udruženja je broj člana krivičnog zakona Maroka kojim se već i polni odnos van braka smatra krivičnim delom. Čak i ako je izvesno ko je otac, opet zakoni te zemlje ga baš ničim ne obavezuju da snosi barem nekakvu odgovornost za dete.

Ovom ženskom kolektivu pomaže i Ajša Eh Čena (80), legendarna borkinja za ženska prava u Maroku. Njena organizacija „Solidarnost žena“ se trudi da takve majke pomiri s rodbinom jer mnoge završe na ulici nakon takvog neoprostivog greha, a pokušava da pomogne i kod obrazovanja, traženja posla i stana, i zbrinjavanju dece.

I deca obeležena do kraja života

Jedini rezultat takvog morala u Maroku je zastrašujući broj čedomorstva, na koje često mladu majku podstiču porodice. Abortus je u Maroku strogo zabranjen.

Ako dete poživi, čeka ga verovatno težak život jer tu je i Član 446: „Taj član kaže da se dete koje je rođeno u preljubi smatra kopiletom i mora da ostane kopile, čak i ako genski test utvrdi očinstvo i otac prizna dete. Tako i danas stoji u zakonu!“, nervira se Eh Čena.

To je najgore od svega, misli i Karima Nadir: „Zamislite u kojoj meri je naše društvo okrutno da i tu decu isključuje iz zajednice i osuđuje ih. To lako može dovesti do toga da deca brzo skrenu s puta, rano počnu da uzimaju drogu ili postanu agresivna prema društvu. To se može razumeti ako pomislimo i koliko je društvo agresivno prema njima.“

Jer taj beleg oni nose u svim dokumentima: inače se navodi ime oca, a izostanak tog imena zatvara vrata u školama i na univerzitetima, kad traže radno mesto – i naravno da je nezamislivo nekoj marokanskoj porodicu da prihvati takvu osobu kao muža ili ženu svog zakonitog deteta.

Naše sagovornice su saglasne: „Zakon se mora promeniti, ali moraju se promeniti i shvatanja ljudi.“ A to je uvek teži deo posla.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu