Najnovija runda svađe vrti se oko stenovitog poluostrva površine šest kvadratnih kilometara na samom jugu Španije, mesta gde živi oko 30.000 ljudi i 200 majmuna. Od 1704. taj komad zemlje i stene pripada Velikoj Britaniji. No Španija i danas dovodi u pitanje pravo Londona na Gibraltar.
„Moja Vlada će uvek braniti interese Španije. Ako ne bude promena, uložićemo veto protiv Bregzita“, napisao je u četvrtak na Tviteru španski premijer Pedro Sančez.
Razumljivo je da Sančez ima nedoumica. Jer ako je granica dve Irske jedna od prelomnih tačaka trvenja u pregovorima – dogovoreno je da se konačno reši tek 2020. godine, a da za sada sve ostane po starom – zašto bi onda Madrid prihvatio da Gibraltar ni rečju ne bude pomenut? Tvrda granica između Španije i tog poluostrva imala bi nepredvidive posledice za 10.000 Španaca koji tamo rade.
Ipak je groteskno da prepirka oko jedne stene potopi kompletni pokušaj da se razvod EU i Velike Britanije odvije makar delimično razumno. I španski šef Vlade bi morao da zna da bi neuređeni Bregzit imao nesagledive posledice po Gibraltar.
Zamislivo je da granica Španije i Gibraltara bude makar privremeno zatvorena, kao što je bio slučaj između 1969. i 1985. Nisu badava glasači sa Gibraltara na referendumu o Bregzitu u 96 odsto slučajeva tražili ostanak u EU.
Ako sukob oko izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU sada bude fokusiran na Gibraltar, to će još jednom pokazati koliko je anahron status tog poluostrva. Velika Britanija od 2002. vodi Gibraltar kao „prekomorsku oblast“ – poput Bermuda ili Foklandskih ostrva. Time London želi da izbegne prokazani pojam „kolonije“.
Ali Gibraltar nije ništa drugo nego kolonija. Doduše kolonija koju u visokom procentu prihvataju i njeni stanovnici – na dva referenduma o statusu Gibraltara je po sto odsto građana podržalo ostanak u okviru Velike Britanije.
Španija pak ne bi trebalo glasno da gunđa zbog britanskog kolonijalizma dok na teritoriji Afrike i dalje drži dve eksklave i insistira na tome.
Majmunisanje oko poluostrvceta naseljenog majmunima dokazuje pre svega da je Bregzit ludost, koliko god se neko tvrdio da ga birokratski ukroti. A nije još jasno ni kako će ga ukrotiti. Jer dogovor o Bregzitu koji u nedelju treba da potvrde šefovi država i vlada EU zapravo mnoge probleme samo privremeno gura pod tepih. Potpuno je neizvesno da li će britanski parlament aminovati takav papir.
U vazduhu miriše najgori scenario – Bregzit bez ikakvog dila. To možda pogoduje jednom bivšem britanskom šefu diplomatije kakav je Boris Džonson – njegova je penzija dovoljno masna da ne mora da brine. Ali bi posledice za ljude u pograničnim područjima mogle da budu pogubne.