Male lopove vešaju, a velike puštaju

Bivši direktor nemačke pošte Klaus Cumvinkel osuđen je na dve godine zatvora - uslovno na tri godine - i kaznu od milion evra, jer je utajio 970 hiljada evra poreza. Cumvinkel je ranije utajio još gotovo tri miliona, ali je ta utaja zastarela, tako da mu za nju nije ni suđeno.

„Pogrešna je pretpostavka da ugledne ličnosti koje se ogreše o poreznike uspevaju da izbegnu zatvor zahvaljujući zakulisnim dogovorima. Od presudnog je značaja da postoje pravne pretpostavke za izricanje uslovne kazne. U ovom slučaju te pretpostavke nesporno postoje, jer je Cumvinkel u punoj meri sarađivao – bivši menadžer sve je priznao, odmah je ispaltio zaostali porez i pokajao se za prekršaj. Sve su to olakšavajuće okolnosti koje su i u drugim slučajevima vodile izricanju uslovne kazne zatvora i visoke novčane kazne. Dakle, ne postoji nikakav ’leks Cumvinkel’“, piše Fajnenšel tajms dojčland.

Mišljenje deli i berlinski Velt: „Iako u javnosti preovlađuju glasovi onih koji bi Cumvinkela rado da vide iza rešetaka, presuda suda je dobra. Iz nje je jasno da utaja poreza nije nikakav ’džentlmenski prekršaj’. S druge strane, izbegnuto je da u trenutnoj atmosferi ogorčenja navodno egocentričnom kastom menadžera koja ne zna za meru Cumvinkel bude kažnjen kao njen simbolični predstavnik. Sudije su osudile Cumvinkela kao čoveka koji je napravio tešku grešku, ali se i pokajao“, piše „Velt“.

Međutim, ima ih koji drugačije misle - Bild je izašao sa ogromnim naslovom na prvoj strani „Zašto Cumvinkel nije u zatvoru?“, dok berlinski Tagescajtung piše:

„Nedeljama pre izricanja presude tvrdilo se da je postignut dogovor da Cumvinkel ne mora u zatvor ako sve prizna. Taj dogovor postignut iza kulisa šteti ugledu pravosuđa - već pre izricanja presude demonstranti su ispred suda izlepili plakate ’Male lopove vešaju, velike puštaju da pobegnu’. Iza svega ostaje gorak ukus klasne pravde“, piše „Tagescajtung“.

Kako integrisati gastarbajtere?

Povodom zaključka najnovijeg istraživanja o integraciji stranaca da se Turci najteže integrišu, tačnije gotovo i ne integrišu u nemačko društvo, minhenski list Zidojče cajtung piše:

„Takozvani gastarbajteri svesno su sve do sedamdesetih godina dovođeni kao novi donji sloj kako bi radili poslove koji su Nemcima bili ili opasni, ili prljavi. Ti ljudi nisu imali ni završene škole, ni stručne kvalifikacije, neki članovi porodica bili su nepismeni. Može li se očekivati da se njihova deca sada masovno upisuju na nemačke univerzitete?

Do pre nekoliko godina to nije bilo ni poželjno. U školama se nisu preterano uzbuđivali zbog mladih Turaka koji su prekidali školovanje, jer se polazilo od toga da će se ionako uskoro vratiti u domovinu. Taj mentalitet ’skorog povratka’ zadržao se do danas i među nekim Turcima. Na žalost, jer se tako smanjuje motivacija za školovanje bez koga nema ni posla, ni napretka u društvu.

Pogrešno je porediti useljenike iz Turske sa doseljenicima iz članica EU. Naime, mnogi useljenici iz Evropske unije su visoko obrazovani, te na taj način po dolasku polaze sa potpuno drugih pozicija. Uspeh Turaka u integraciji trebalo bi meriti sa uspehom onih koji su im ravni – dakle sa useljenicima iz drugih zemalja koji su bez dovoljnog obrazovanja“, piše Zidojče cajtung.

Evro ugrožen?

O finansijskoj krizi i problemima zemalja evrozone list Fajnenšel tajms dojčland piše:

„Ekonomisti se već duže vreme bave mogućnošću da neka zemlja odustane od evra. Po pravilu, zaključak glasi: ’Malo verovatno’. Kao razlog navode se ekonomski, tehnički i politički razlozi. Ukratko - ukoliko bi neka zemlja ponovo uvela svoju staru valutu investitori bi tražili visoke kamate, agencije za procenu boniteta bile bi veoma kritički raspoložene, odjednom više ne bi mogle da se ubace kovanice u automate, a u Briselu bi zavladalo pogrebno raspoloženje.

Najopasnija situacija je, zapravo, u zemljama kandidatima za prijem. Njihove valute su na udaru, Mađarska i Letonija već su tražile pomoć MMF-a, bankrotirala je jedna velika banka u Letoniji. Zemlje kao Bugarska, Litvanija, Poljska i Rumunija zavise od stranih investitora i banaka. Sedamdeset procenata banaka u tim zemljama su u stranom vlasništvu, najveći deo zajmova je u stranim valutama zbog čega je privreda u opasnosti zbog kolebanja kurseva. Naravno, ugroženi su i oni koji su ulagali - rizik austrijskih, švedskih, italijanskih i francuskih banaka u regionu procenjuje se na hiljadu i po milijardi. Mora se hitno naći rešenje“, upozorava Fajnenšel tajms dojčland.

Gasprom se preračunao

List Handelsblat piše da bi današnja konferencija u Budimpešti o izgradnji naftovoda Nabuko mogla doneti uspeh:

„Razlog je nedavni dugotrajan spor oko isporuka gasa preko Ukrajine zbog koga su stotine hiljada domaćinstava u istočnoj Evropi ostale bez grejanja, a industrija stala.

Istovremeno, slabe pozicije gasovoda Južni tok - zbog rusko-ukrajinskog spora mnogi kupci nastoje da se oslobode zavisnosti od ruskog gasa. I u samom Gaspromu su se preračunali - do sada su bez problema obezbeđivali novac za sve projekte, ali sada se uzeti krediti moraju refinansirati, a banke su postale skeptične.

Zato se odjednom i iz Gasproma čuju drugi tonovi: ruski predsednik Dmitrij Medvedev ne tako davno govorio je o Nabuku kao ’potpuno nerealnom’ projektu, dok sada predsednik Nadzornog odbora Gasproma Viktor Zubkov kaže da ’Rusija nema nikakvu averziju prema Nabuku’, da se moraju obezbediti različiti putevi isporuke i da „Rusija ima dovoljno gasa da napuni sve gasovode“, piše Handelsblat.