Malo ostrvo – velike priče

Ne radi se o književnoj naciji kakva je bila Kina pre dve godine ili Argentina koja je u Frankfurtu gostovala prošle godine. Kada je islandski romansijer Haldor Laksnes 1955. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, svetska javnost je prvi put obratila pažnju na islandsku književnu scenu.

Danas je situacija malo drugačija. Na isti način na koji su pevačica Bjork ili Sigur Ros poznati na svetskoj muzičkoj sceni, na književnoj sceni su to autor kriminalističkih romana Arnaldur Indridason ili autor koji piše pop-literaturu Halgrimur Helgason. Po njegovom romanu „101 Rejkjavik“ snimljen je i film koji je proslavio umetnički kvart glavnog grada Islanda.

Najmanje tržište knjiga na svetu

Islandski je indoevropski jezik koji danas govori oko 318.000 ljudi, kolko ih živi na Islandu – to je kao pola Frankfurta. Reč je o maloj zemlji sa najmanjim tržištem knjiga na svetu, koja će ove jeseni biti počasni gost Međunarodnog sajma knjiga u Frankfurtu.

Naravno da treba istaći da je reč o naciji koja se, kao ni jedna druga, definiše upravo svojom literaturom. Islanđani kupuju zaista veliki broj knjiga. U proseku jedan građanin godišnje kupi osam knjiga, dakle, ukupno se proda 2,5 miliona. Na Islandu su knjige najomiljeniji poklon, a čitanje je posebna strast, kaže Tomas Bem šef koordinator nastupa Islanda na Sajmu u Frankfurtu:

„Kada se na Islandu oko 18 časova prodavnice zatvore, knjižare nastavljaju da rade do 22 ili čak do 24 časa. Knjižare su u Rejkjaviku glavno sastajalište. Mislim da ne postoji bolji simbol Islanda. Za vreme božićnih praznika u islandskim knjižarama su podjednako izloženi romani i knjige poezije. A narod koji cenu poeziju isto koliko i roman, mora biti velika književna nacija.“

Velika književna nacija u kojoj je navodno svaki drugi građanin pisac. Možda zvuči preterano, ali činjenica je da Udruženje pisaca ima ponosnih 400 članova. Od kada je 1955. godine Haldor Laksnes dobio Nobelovu nagradu za književnost, Island ima najviše dobitnika Nobela – po glavi stanovnika, naravno.

Činjenica je i to da Islanđani rado pričaju. Pisac Kristof Magnuson kaže da je kultura pripovedanja najvažnija karakteristika savremene književnosti: „Tu se ne radi prvenstveno o nekoj poruci ili onome šta je pisac hteo da kaže. Radi se o tome da priča funkcioniše, a to je nešto što karakteriše sve islandske autore. Oni veoma uzbudljivo pričaju.“

Sage o kojima se priča

Tako je od davnina. Najstarija forma u kojoj su Islanđani pričali o svom naseljavanju su takozvane sage. Pisane su u 13. i 14. veku i svaki Islanđanin i danas može da ih čita u originalu. Islandski jezik gotovo da se nije menjao. Sage i dalje igraju važnu ulogu: „Cela zemlja je u literarnom transu“, kaže nacionalni pisac Haldor Laknes. Istraživač pisanih saga i autor Artur Bjorgvin Bolason se slaže, doduše na manje poetski način:

„Kada se Islanđani sastanu da se provesele i kad malo popiju, često razgovaraju o sagama. Identifikacija sa likovima iz saga je do današnjih dana veoma jaka. Neki ljudi imaju svoje omiljene junake i rado razgovaraju o njima. Ti likovi su bliski i današnjim generacijama zato što su veoma živo prikazani.“

Sage su ostavile tragove u mnogim književnostima sveta – Argentinski pisac Horhe Luis Borhes na svom grobu ima citat iz jedne sage. Za sajam u Frankfurtu pripremaju se nova izdanja na nemačkom i na još tri jezika.

Reč je o trenutno najvećem prevodilačkom projektu u svetu. Još jedan superlativ! Za Sajam knjiga takođe će se pojaviti i 80 naslova beletristike i 20 antologija. „Malo ostrvo, velike priče“, tako glasi obećavajući moto ovogodišnjeg gosta na Sajmu knjiga u Frankfurtu.

Autori: Gabriela Šaf / Željka Bašić Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević