Malograđanska generacija mladih

Zidojče cajtung piše o generaciji malograđana:

Najnoviji rezultati studije koju je napravio institut „Rajngold“ za istraživanje tržišta, o aktuelnoj slici mladih između 18 i 24 godine iznenadili su čak i psihologa Stefana Grinevalda, jednog od autora nedavnog istraživanja. Poimanje života se u poslednjih deset godina bitno promenilo. Nema više buntovnika iz 68. godine, koji su se uporno borili protiv učmalog sveta njihovih roditelja. „Omladina brzim koracima grabi ka svojim ciljevima. Obrazovanje, karijera i dobra plata veoma su bitni. Mala kuća sa baštom ili svoj stan - vrlo rado. U svim tim predstavama uočavamo neku malograđanštinu. Razlog za to leži u strahu mlade generacije.

„Strah od propasti je postao najbitniji osećaj kod mladih“, zaključio je Grinevald u istraživanju, koje se vrši svakih osam godina. Posle generacije „opuštena ravnodušnost“ iz 1994. godine, koja je sve relativizovala, koja se smejala roditeljima i njihovim ideologijama i generacije „milovanje“ iz 2002, koja je posle terorističkih napada 2001. tražila spas u socijalnim grupacijama, sledi generacija „malograđana“. Ova generacija se prilagođava, prikazuje se kao fleksibilna i odgovorna, da ne bi propala.

Čak i mladi iz takozvanih „porodica koje funkcionišu“ bune se zbog nedovoljnog prisustva oca. To kod mladih stvara bes iako nisu sigurni prema kome taj bes osećaju. Ne postoji jasan neprijatelj. Roditelji su drugari, koji se i sami ne snalaze u životnim okolnostima. Za mlade ni političari koji bespomoćno agituju nisu glavni krivci. „Upravo zato mladi nakupljeni bes često usmeravaju prema sebi samima“, kaže Grinevald. Mnogi pričaju o „razuzdanom vremenu kada su bili tinejdžeri“ sa samouništavajućim postupcima kao što su besomučno napijanje, droga, kriminal i povređivanje samoga sebe.

Iz straha od neuspeha, mladi već u srednjoj školi bez mere i odabira sakupljaju čitav arsenal veština: prakse, stranih jezika, dodatnih kvalifikacija. Odabir se u ovom slučaju ne veže za interesovanje ili ljubav prema nečemu, u pitanju je logika „bezbrižnosti u svakom pogledu“. Najnovije istraživanje pokazuje da mladi nemaju jasnu sliku o tome šta žele i šta bi hteli da budu. Četrdeset odsto ispitanika su bili mladi koji još pohađaju školu, 30 odsto zaposlenih, 20 odsto radnika i 10 odsto studenata.

Iz straha da ih gubitnici ne povuku za sobom u propast, pobednici se odvajaju. Gubitnicima se prebacuje da su „luzeri“, „jadni“, raširena je praksa da se oni mrze i proganjaju, čak i do strane mladih koji sebe smatraju solidarnim i levo nastrojenim. „Gubitnici sebe treba da krive zbog svojih sudbina“, smatraju „pobednici“ koji na taj način gaje svoju iluziju da će, ako ne prave iste greške, bolje proći u životu. „Međutim, to nije istina “, kaže Grinevald. „Svako danas može da izgubi, nezavisno od obrazovanja i vrednoće . Potrebno je samo da firma proglasi bankrot.“

„Postajala su i bolja vremena da budete mladi“

TAZ piše o diktaturi životnog puta:

Omladina danas nema pravu mladost i za to su krivi odgoj i pritisak koji se na njih vrši zbog karijere. Moguće je naravno i pozitivno gledati na čitavu stvar. „Omladina i dalje poseduje mladost“ kaže Oliver Skopec, osnivač internet portala „Schüler VZ“ (nemačka socijalna mreža poput Fejsbuka – prim. ur.). Jer „mladost“ je stanje, koju svaka generacija doživljava u drugačijem obliku.

Fred Grim se u svojoj knjizi „Mi želimo neki drugi svet“, bavio sadržajem pisama i dnevnika mladih od 1900. godine. „Postajala su i bolja vremena da budete mladi“, kaže Grim. Dok jedan deo mladih pati zbog „diktature životnog puta“, drugi deo živi sa svešću da su nepotrebni društvu.

Slično na to gledaju i oni koji se direktno sudaraju sa posledicama sistema za obrazovanje koje je orijentisan ka karijeri. Predstavnik učenika iz Rajnland-Falca (Rajna Palatinat) kritikuje celodnevni boravak u školi. Mladi sve ranije moraju da nauče sve više nastavnog gradiva, striktno po nastavnom planu. Ne preostaje im prostor za sopstveni razvoj.

Pripremila: Ž. Bašić-Savić

Odgovorni urednik: I. Đerković