Mamac za bakterije umesto antibiotika?

U borbi protiv bakterijskih infekcija je možda učinjen značajan korak. Studija objavljena u časopisu Nature Biotechnology predstavlja novu veštačku supstancu. Istraživači koji su je razvili, veruju da su otkrili alternativu za antibiotike. Otpornost na antibiotike je sve veći, ozbiljan problem širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u izveštaju za 2014. upozorava da „trenutno nisu moguća predviđanja u vezi sa rezistencijom na antibiotike jer se ona pojavljuje svuda u svetu“.

Povećava se otpornost na antibiotike

Antibiotici postoje tek nekih sto godina. Za organizme koji žive kratko, kao bakterije, to pak znači mnogo miliona generacija. To znači i da se iz generacije u generaciju prilagođavaju novom okruženju, između ostalog, razvijajući otpornost na antibiotike. Među bakterijama, otpornost se čak može uzajamno razmeniti jednostavnim kontaktom. Prema SZO, problem rezistencije se pogoršava zbog različitih faktora. Antibiotici se često daju za virusne infekcije protiv kojih su neefikasni. Zatim, pacijenti obično prestaju da uzimaju antibiotike čim se bolje osećaju. Problem predstavlja i prekomerna upotreba antibiotika u stočarstvu.

SZO je samo 2012. godine prijavila više od 450.000 slučajeva tuberkuloze otporne na antibiotike. Otpornost se češće registruje i kod uobičajenih bakterijskih infekcija urogenitalnog trakta i pluća ili trovanja krvi. Otpornost na antibiotike je ozbiljan problem pre svega za ljude koji su već bolesni ili povređeni. Bakterija iz soja stafilokoka koja je otporna na meticilin, skraćeno MRSA – već se širi u bolnicama. Posledice su često fatalne.

Princip: mamac za otrove

Naučnici su stvorili veštačke nano čestice masti, takozvane lipozome. To su kuglice koje se u medicini koriste kako bi se određeni lekovi prokrijumčarli u telo pacijenta. Takozvane CAL02 veštačke membrane u telu pacijenta obolelog od bakterijske infekcije privlače toksine koje proizvode bakterije – i to kao magnet. „Toksini se vezuju za lipozome, umesto da napadaju naše ćelije. Na taj način postaju bezopasni“, kaže Anete Dreger, koautorka studije. Novi lek bi dakle funkcionisao tako što bi namamio otrove bakterije i tako podržao naš imuni sistem u odbrani od patogena.

Ovaj mamac je otkriven slučajno. Tim od 18 naučnika na Institutu za anatomiju na Univerzitetu u Bernu zapravo je ispitivao kako ćelije popravljaju svoje membrane nakon napada bakterijskih toksina. Toksini se vezuju za specifične, nestabilne masti u okviru ćelijske membrane. „Mi smo stvorili poboljšanu, stabilniju kopiju tih masti“, kaže Dreger.

Koncentracija retkih infekcija

Frenk Martin Brunkhorst, glavni lekar i šef za klinička ispitivanja na Univerzitetu u Jeni, sumnja u metodu. Navodi nekoliko studija sa lipozomima i fosfolipidima kojima je dokazano da te supstance ne funkcionišu kao lek. Suštinski problem je u tome što lipozomi ne ubijaju bakterije, kaže Brunkhorst. Bakterijske infekcije uglavnom imaju žarište u mekom tkivu: „Kada se lečenje lipozomima završi, toksini mogu da se vrate u krvotok.“

Brunkhorst moguću primenu lipozomima vidi u tretmanu infekcije stafilokokama. Tu spada i sindrom toksičnog šoka, kada se u krv odjednom unese veći broj toksina. „Pacijent može umreti u roku od nekoliko sati“, kaže Brunkhorst. Taj vremenski period je prekratak za detaljnu dijagnozu i dugo razmišljanje o najboljem tretmanu sa antibioticima.

Hans-Georg Zal, farmaceut i mikrobiolog na Univerzitetu u Bonu, se slaže i kaže da lipozom terapiju može da zamisli kao pomoćni tretman, pored uzimanja antibiotika. Tako se takođe može smanjiti rezistencija. To potvrđuje i Samare Azeredo. Ona za 2015. planira klinička ispitivanja. „Planirane kliničke studije će proceniti CAL02 kao pomoćnu terapiju za standardnu medicinu, u koju spadaju i antibiotici.“