Mamutski projekat: voda za Peking

Putovanje je trajalo dve sedmice, a voda je za to vreme prešla 1.400 kilometara na putu od centralne kineske provincije Hubej do prestonice Pekinga. Središnji tok "Kanala za vodu jug-zapad" otvoren je12. decembra. Voda iz pritoka reke Jangce, najduže u Kini, sada teče i kroz sušne oblast i snabdeva, pored Pekinga, još dve provincije i gusto naseljene oblasti metropole Tjanđin.

Trasa, na čijoj se izgradnji radilo deset godina, godišnje transportuje 9,5 milijardi kubnih metara pijaće vode. Troškovi izgradnje, po navodima kineskih medija, iznose oko 27.7 milijardi evra, i gotovo sve je plaćeno iz državnog budžeta. Uz to, zbog ovog mamutskog projekta prisilno je preseljeno oko 300.000 ljudi.

Dva kraka već u funkciji, planira se treći

Pored novootvorenog toka – takozvane srednje trase – istočna trasa funkcioniše još od kraja 2013. Iz nje se snabdeva ogromni antički Carski kanal koji je pod zaštitom Uneska.

Sporna zapadna ruta, koja bi trebalo da prođe kroz tibetansku visoravan, i dalje se nalazi u fazi planiranja. Predviđeno je da sve tri kraka zajedno godišnje isporučuju 50 milijardi kubnih metara pijaće vode, što je oko polovine onoga što godišnje proteče Rajnom. "Pravimo novu reku", komentarišu kineski mediji.

Hroničan nedostatak vode

U pojedinim provincijama na severu Kine, stanovnici u proseku imaju manje vode za piće nego ljudi koji žive u pustinjskim regionima na Bliskom istoku. Po jednoj studiji koju je objavila kineska Akademija nauka, u gusto naseljenim oblastima koje obuhvataju i metropolu Peking sa njenih dvadeset miliona stanovnika, i u kojima privreda cveta, količina vode po glavi stanovnika iznosi samo šestinu proseka u toj državi.

Do sada se vodovod snabdevao pretežno iz podzemnih voda, i tako su se zadovoljavale sve veće potrebe industrije i poljoprivrede. Na primer, u Pekingu se iz podzemnih voda zadovoljava oko dve trećine gradskih potreba za pijaćom vodom. Posledice su alarmantne – nivo podzemnih voda opada već decenijama.

Pored toga, kvalitet vode nije zadovoljavajući. Po jednoj naučnoj studiji kineskog ministarstva za prirodnu sredinu, u 2013 godini oko 60 odsto podzemnih voda nije bilo podesno za piće. Vlasti nameravaju da do 2020. stvore "temeljni sistem za nadzor podzemnih voda". Autori studije takođe napominju da je čišćenje podzemnih voda teško, skupo i da dugo traje.

"Mera za hitne slučajeve"

Još je osnivač komunističke Kine Mao Cedung sanjao o tome da ogromne zalihe vode na jugu prebaci na sever zemlje. Kinezi su još od njegovog doba gledali na reku Jangce, koja godišnje odnese 960 milijardi kubnih metara vode u more.

Ipak, stručnjaci za zaštitu prirodne sredine upozoravaju da bi ovo preusmeravanje moglo da prouzrokuje nedostatak vode na jugu Kine, jer se i tamo nivo padavina već godinama smanjuje. NIje sigurno da će projekat imati predviđeni efekat, jer potreba severnih oblasti za vodom može samo privremeno da se zadovolji na ovaj način, kaže Ma Jun iz nevladine organizacije "Institut za prirodnu sredinu i javne poslove" u Pekingu. Kanal nije "konačno rešenje", kaže Ma za Dojče vele, "u najboljem slučaju to je mera za hitne slučajeve."

Geolozi sa Univerziteta Vuhan projekat vide u sličnom svetlu. Naučnici su u nedavnoj studiji čak ocenili da će snabdevanje pijaćom vodom u provinciji Hubej biti ugroženo ovim kanalom. Pored toga, pod rizikom je navodnjavanje te oblasti za koju je poljoprivreda veoma važna. Brit Kro-Miler, asistentkinja na Univerzitetu Portland Stejt, ocenjuje da je ovaj infrastrukturni projekat "kratkovid". Ona za novinsku agenciju AFP kaže da Kina "zadržava rast na visokom nivou, po bilo koju cenu. Posledice se potiskuju što dalje u budućnost."

Istovremeno, i državna vrhuška u Pekinugu zna da ovaj projekat nosi nove rizike za krhku ekološku situaciju u Kini. Povodm puštanja srednjeg kraka u promet, predsednik Si Đinping je naglasio da je mnogo važnije da se voda štedi, nego da se transportuje.