Mana: Izgubiće i diktator i islamisti

DW: „Nacionalni koordinacioni komitet za demokratski preokret" pozvao je opoziciju u Siriji i inostranstvu na zajedničku konferenciju u Damask. Vi živite u Parizu. Šta očekujete od ove konferencije?

Hajtam Mana: Nacionalni komitet za demokratski preokret i ostale opozicione grupe u kontaktu su sa nama, opozicionarima van Sirije. Cilj je da se ponovo pokrene politički diskurs i da se stvori demokratska i civilna snaga kako bi se suprotstavili nasilju u zemlji – nasilju koje je dva i po miliona stanovnika Sirije nateralo u bekstvo. Potrebno je pokrenuti politički proces protiv svih onih, bez obzira na kojoj se strani nalazili, koji veruju u mogućnost vojne pobede. Vojne pobede neće biti ni na jednoj strani. Obe će strane izgubiti, kako oni koji veruju u opstanak diktature, tako i oni koji žele vladavinu islamista. Upravo su oni za oružanu borbu i to uz stranu pomoć.

Govorite o političkom diskursu. Da li je on moguć u vremenu apsolutnog nasilja?

Da, jeste. Na strani onih koji polažu nadu u nasilje samo mali broj njih je spremno da razmišlja o alternativama. Ali, raste broj onih koji su za neki drugi put. Najpre smo sa našim predlogom o odricanju od nasilja važili za utopiste. Ali, sada sve veći broj ljudi uviđa da upravo to može da spase zemlju. Jer, ako se nastavi nasilje, doći ćemo u političku i vojnu situaciju u kojoj se ljudi svesno drže u neznanju i sprečava vlastito mišljenje. Vrednosti kao što su demokratija, dostojanstvo i građanska prava bile bi pregažene. Od izbijanja revolucije 25.000 ludi izgubilo je život. Već zbog toga ne smemo dozvoliti da u Siriji nastane islamska država. Kao ni da opstane diktatura. Jer, ljudi su dali svoj život zato što su želeli promene. Ali, te promene neće biti moguće sve dok bude trajalo nasilje, a politički diskurs se potiskivao na margine društva.

Rat u Siriji zaoštrava se i na ideološkom planu. Sukobi sve više poprimaju konfesionalni karakter. Kako gledate na tu opasnost?

Režim je od uvek polagao na kartu konfesionalizma. Ali, to su činili i delovi opozicije. Muslimanska braća su na početku govorila da postoje tri mogućnosti u ophođenju sa alavitima: ili ih poslati u egzil, ili ih ubiti, ili konvertirati. Doduše, sirijsko društvo je od uvek odbijalo takve predloge. Treba dodati da i strane sile pokušavaju da ovoj borbi daju konfesionalnu notu. Saudijska Arabija, Katar i Turska igraju važnu ulogu. One žele sunitski poligon koji bi se suprotstavio šiitskom. Njihova računica je jednostavna: pobediti Iran raspirivanjem mržnje prema alevitima i šiitima.

A šta to znači za Siriju?

To bi dovelo do uništenja sirijskog društva. Zato tu logiku ne možemo da prihvatimo. Ne želimo konfesionalni rat. I sve koji tome teže smatramo neprijateljima sirijskog društva. To su neprijatelji sirijskog režima, ali i otvorenog sirijskog društva. Sirija je multietnička i multikonfesionalna država. Mi se iz tog razloga protivimo svakom prisustvu stranih vojnika , posebno iz zemalja na obali Perijskog zaliva. Mi smo za demokratsku, sekularnu državu , koja po principu modernog civilnog društva u istoj meri priznaje sve društvene grupe.

Intervju: Kersten Knip
Odg. urednik: Nemanja Rujević