Mandela – onaj koji lomi grane

„Otac svih“ – tako glasi naslov velikog članka o Nelsonu Mandeli u Zidojče cajtungu. Povod je objašnjen odmah ispod naslova: „Kada zastava vijori, to znači: on je tu. Zastava vijori gotovo uvek. Posle gotovo jednog veka, (93-godišnji) Nelson Mandela se vratio u mesto svog detinjstva. Ljudi u Kunuu znaju šta to znači.“ – „Vratio se u zemlju svojih predaka. Kada pogleda kroz prozor, vidi gola brda i oblake, koji su se ovog jutra nisko spustili. … Ovde, gde brda izgledaju kao leđa kitova, odrastao je Nelson Mandela. Mi, pripadnici naroda Ksosa, uvek se vraćamo kući da umremo. To je naša kultura“, objašnjava jedan učitelj iz Kunua. „Sa Mandelom su u Kunuu njegova druga supruga, Grasa Mačel, kao i jedan lekar – 24 sata dnevno. Prvi predsednik slobodne Južnoafričke republike već mesecima nije viđen u javnosti. A i prima vrlo malo gostiju. Prošlog meseca ga je obišao predsednik Džekob Zuma, ali ne zna se o čemu su razgovarali.“

„Jedno od sela u staroj postojbini se zove Mvezo. Tamo gde se reka Mbaše probija kroz klanac, rođen je Mandela. Klan Madiba spada u staru aristokratiju kraljevstva Tembu, a Mandelin otac je bio lokalni starešina u Mvezu. Taman kada je dete naučilo da hoda, otac je zbog jednog spora izgubio tu funkciju, i porodica se preselila u Kunu. Kada je dečak imao devet godina, otac mu je umro, i Nelson je po drugi put morao da se seli. Otišao je u Mkekezveni, gde je rastao pod patronatom tamošnjeg tradicionalnog princa… Inače, kada se rodio, otac mu je dao ime: Rolilala. Što znači: onaj koji lomi grane. U prenesenom značenju, to je onaj koji unosi nered u postojeće odnose.“ Ime Nelson mu je dala tek učiteljica u školi misije u Kunuu. „Dečak nije mogao da shvati zašto je dobio baš to ime, ali, ubrzo mu je postalo jasno da su afrička imena važila za necivilizovana i da belci, koji su do kraja veka vladali zemljom, nisu želeli ili nisu umeli da izgovaraju afrička imena poput njegovog.“

„U selu Mkekezveni i danas može da se obiđe okrugla koliba u kojoj je Nelson Mandela u svojim mladim danima radio i spavao. U tom prostoru je prohladno. Nameštaj je odnet, kao i sve knjige koje su tu nekada bile. Ali, napolju još postoji staro drvo čiji listovi glasno šušte kada duva vetar. Ispod tog drveta, lokalni vođa je držao skupštine okruga. Mandela je slušao te skupove iz daljine, i tako stekao sopstvenu viziju o tome kako bi u Africi trebalo diskutovati i i rešavati probleme u velikom krugu učesnika. To je bila demokratija u svom najčistijem vidu, seća se Mandela u svojoj knjizi Dug put do slobode. Doduše, među govornicima je postojala hijerarhija, ali je svako ko je hteo mogao da se javi za reč i – govori. To Mandela nikada nije zaboravio.“

Druga EU?

Pitanje iz međunaslova postavlja Frankfurter algemajne cajtung ili „Kako treba da izgleda buduća privredna vlada zemalja evro-zone“: „Od samita u Briselu od 26. oktobra, privredna vlada ima svoj institucionalni kostur. To, doduše, ne treba shvatiti kao vladu u tradicionalnom smislu, sa kabinetom i ministrima, već se radi o stvaranju novih tela i nadležnosti u okviru struktura EU. U nemačkom prevodu zvaničnih dokumenata reč vlada se nigde ne pominje, već se čitav dokument zove Deset mera za poboljšanje privredno-političkog upravljanja na području evra. Politički škakljivo pitanje glasi: da li time nastaje organizacija koja je paralelna sa Evropskom unijom, druga EU u čijem će sastavu biti 17 zemalja evro-zone? Toga se boje i Britanci, i Poljaci i Šveđani i ostale zemlje van te zone, jer bi bez njih mogle biti donošene odluke koje bi mogle da se odraze na čitavo zajedničko tržište. (…) Nije jasno ni ko će predvoditi evro-grupu. Njen šef je trenutno Luksemburžanin Žan Klod Junker i to kao ministar finansija Luksemburga (i premijer te zemlje). Da li će ubuduće predsedavati i dalje jedan ministar finansija, ili predsednik čije će sedište biti u Briselu, pitanje je koje još nije rešeno…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković