Manipulacijama lekara do potrebnog organa?

Da bi se uvećale šanse pojedinih pacijenata za dobijanje organa, iz Lajpciga su se upućivali pogrešni podaci o njihovom lečenju organizaciji Eurotransplant, kaže se u saopštenju ove klinike. centar za transplantaciju je između 2010. i 2012. godine prijavljivao pacijente za dijalizu iako za „značajan broj“ ovih bolesnika „hirurški tim za transplantaciju nije dokazao da je dijalize bilo“. Na taj način, pacijenti su dobijali dodatne poene na listi čekanja za presađivanje organa. Za sada nije poznato da li su lekari primili naknadu za moguće manipulacije.

Direktor Univerzitetske klinike Volfgang Flajg, kaže da je reč o oko 40 slučajeva. Radi se o pacijentima koji su čekali na presađivanje jetre. Prijavljeno je da su na dijalizi, iako to nije bilo tačno, da bi se probili na vrh liste. Naime, ako je pacijent na dijalizi, to je važan znak da je transplantacija potrebna.

Organizacija Eurotransplant pri raspodeli organa razmatra medicinska i etička merila, i u njenoj nadležosti je sedam evropskih zemalja. Uz Nemačku, tu su i Austrija, Belgija, Luksemburg, Holandija, Hrvatska i Slovenija.

Reakcija na skandal u Getingenu

U leto 2012. otkriven je skandal sa doniranjem organa u Getingenu i Regensburgu. I tamo su pojedini pacijenti na neregularan način dobijali prednost kod presađivanja organa. Zbog toga je Univerzitetska klinika u Lajpcigu u julu 2012 odlučila da sprovede kontolu svih izveštaja Eurotransplantu od početka 2007, i način na koji su vođene liste pacijenata u okviru same klinike.

U Lajpcigu je tom periodu bilo 420 uspešnih operacija presađivanja jetre, pa ispitivanje još nije završeno.

Korupcija bez kazne

Problemi u nemačkom zdravstvu imaju i drugu stranu medalje. Naime, lekari-privatnici mogu da prime mito, bez straha da bi mogli biti kažnjeni. Sa tim je bio saglasan i nemački Ustavni sud. Međutim, ministar zdravlja Daniel Bar iz redova nemačkih liberala, zatražio je da se zakon promeni, i na tome je ostalo. Do sada se ne zna za bilo kakve konkretne mere.

Istovremeno, društva za zdravstveno osiguranje vrše pritisak. Savezno društvo za zdravstveno osiguranje AOK zahteva da nemačka vlada zatvori rupu u zakonu. Predstavnici te kompanije smatraju da i privatnici moraju biti pod nekom vrstom kontrole: “Samostalan rad ne sme da bude blanko dozvola za korupciju”, poručuje AOK vladi u Berlinu.

Predlog - tri godine zatovora

Najuticajnija društva za zdravstveno osiguranje u Nemačkoj zajednički su skicirala predlog zakona kojim se predviđa kazna do tri godine zatvora i za davanje i za primanje mita. To rešenje bi trebalo da se uključi u pravni sistem.

Jens Spen, zdravstveni stručnjak nemačke Hrišćansko-demokratske Unije, takođe preti mešanjem države u medicinsku branšu: „Ili će lekari konačno početi da rešavaju probleme samostalno, da stvari nazivaju pravim imenom, i da se aktivno bore – ili ćemo morati da uspostavimo kaznenu normu, iza koje će stajati i državno tužilaštvo“, kaže Span za Frankfuret algemajne cajtung.

Granica između saradnje sa farmaceutskim kompanijama, i korumpiranja lekara, posebno je mutna. Niko ne poriče da „u Nemačkoj ima na hiljade slučajeva da se lekarima indirektno ili direktno plaća i daju pokloni raznih laboratorija i farmaceutskih kompanija“. Uzimanje poklona i provizija zabranjeno je lekarskim kodeksima. Ipak, udruženja za zdravstveno osiguranje procenjuju da se takvi prestupi retko istražuju i kažnjavaju.

Priredio: Darko Janjević (ard)
Odg. urednik: Jakov Leon