Maršalov plan za Balkan!

To je samo jedna od poruka vrlo uspele panevropske konferencije o temi "Proširenje i konsolidacija Evropske unije” koja je u organizaciji nemačke nevladine organizacije Hans Sajdel i Centra za evropske studije održana u utorak popodne u Briselu.

U traganju za formulom uspeha evropske politike na zapadnom Balkanu, slovenački državni sekretar, ambasador Matjaž Šinkovec, u ulozi jednog od uvodničara, cinično je poput Torvalda Stoltenberga - bivšeg norveškog političara i specijalnog predstavnika UN-a za bivšu Jugoslaviju, sugerisao upotrebu i GPS-navigacije ”da bi se pronašli mogući putevi i izabrao najbolji pravac.” Jer, najveće proširenje EU u njenoj istoriji (kada je 1. januara 2004. istovremeno primljeno čak deset zemalja centralne i jugoistočne Evrope i baltičkog područja) "momentalno se reflektovalo na sposobnost EU za prijem novih članica. To je zahtevalo temeljitu unutrašnju konsolidaciju Unije ne samo u institucionalnom i organizacionom smislu, već i u pogledu njenog jedinstva i vizije o novim proširenjima."

Pogrešan potez maršala Tita

Jedan od izlaza iz sadašnjeg bespuća, smatra ambasador Šinkovec, jeste i nepopustljivo pridržavanje "evropskog uslovaljanja" prema zemljama zapadnog Balkana, zatim neodustajanje od pet "kriterijuma iz Kopenahagena" o prijemu u Uniju, koji ne bi smeli biti labaviji nego do sada. To međutim ne znači, smatra on, da se balkanskim zemljama umanjuju šanse za evropsku budućnost. Naprotiv! Treba mijenjati samo strategiju i taktiku.

"Postoje brojni načini za unapređenje odnosa sa Zapadnim Balkanom. Reč je o regionu kojem su i dalje potrebna velika ulaganja. Ako zaista želimo da brinemo o budućnosti ovog područja i našoj budućnosti, trebalo bi hitno razmotriti inovativnije mehanizme podrške, uključujući i novi Maršalov plan za ovaj region. To je priča koja je ponovo aktuelna, nakon što je maršal Tito odbio da prihvati ovu vrstu pomoći posle Drugog svetskog rata. Mislim da je to bila greška i nemojmo je i mi ponoviti”, rekao je slovenački ambasador.

Hrvatski savet: ne posustajati!

Učestvujući u radu konferencije, hrvatski šef diplomatije i evropskih integracija Gordan Jandroković je, poučen iskustvima Hrvatske (koja je do pre mesec dana u Briselu bila gotovo otpisana zemlja zbog primene ZERP-a i na članice EU, a sada je opet među najvećim favoritima za 28. članicu Unije) susednim državama je poručio: ”Ne posustajati! Jer EU je najbolji primer globalne pravde i stabilnosti - u političkom, ekonomskom, socijalnom, komercijalnom i tehnološkom smislu. U svim ovim oblastima EU je ostvarila veće pozitivne efekte nego što bi to bile u stanju učiniti njene članice pojedinačno”, rekao je hrvatski ministar. Dalje širenje EU Jandroković smatra ključnim faktorom ujedinjenja evropskog Kontinenta – pre svega jačanjem trgovinskih odnosa i ekonomskog rasta, širenjem demokratije, ljudskih prava i dugoročnom stabilnošću širom Evrope.

Šta ko dobija?

A šta ulaskom u EU dobijaju nove članice?- bilo je jedno od pitanja. ”Dobijaju reformisanu privredu i nova tržišta; domaće zakonodavstvo budućih članica utemljeno na zajedničkim evropskim vrednostima i principima; dobijaju sigurnost, slobodu, demokratiju, poštovanje temeljnih ljudska prava i vladavinu zakona...", odgovorio je evropski komesar za proširenje Oli Ren, koji je takođe učestvovao u radu konferencije.

Jedan od zaključaka ovog eminentnog skupa, u čijem su radu učestvovali i predsednik Centra za političke studije i nesuđeni reformator policije BiH Vilfrid Martens i uticajni francuski parlamentarac Alan Lamasur, jeste da ”svaka članica EU na Balkanu ima svoje geopolitičke i ekonomske interese", da je više nego jasno da "ne postoji jedinstven pogled na ovo pitanje", te da EU takvu 'strategiju' mora promeniti što pre ako joj je stabilnost Evrope primaran cilj. "Kako Evropsku uniju osposobiti za prijem novih članica? To je biti ili ne biti za EU”, zaključio je vrlo kritični Lamasur.

BiH u 'košu' sa Turskom

Još gore šarenilo geopolitičkih interesa evropsksih zemalja, učesnici konferencije o proširenju i konsolidaciji EU uočavaju u odnosu zvaničnog Brisela prema Turskoj koju će, sudeći i po ovoj raspravi, zapadnoevropske zemlje još zadugo doživljavati više kao bauk nego kao partnera. Od svih govornika o ovoj temi, samo je hrvatski ministar Jandroković bio mišljenja da prijem Turske u EU nema alternativu. Ostali govornici, podstaknuti uvodnim stavovima parlamentarca Lamasura, ostali su čvrsto pri stavu da EU mora imati alternativno rešenje "za zemlje sa specifičnostima”, medju kojima je, osim Turske, pomenuta i Bosna i Hercegovina. "U ovu zemlju je Evropska unija, sa razlogom, uložila mnogo novaca. Ali mi ni danas ne znamo koliko građana BiH želi jedinstvenu državu, koliko njih želi podelu na dve ili tri države, ili ih većina ne želi ovakvu državu kakva je sada. Uprkos tome, mi i dalje moramo pomagati, ali to ne znači da moramo i raditi nečiji posao”, rekao je Lamasur, te kao dobar primer ”samoraščišćavanja” naveo bivšu Čehoslovačku, čije su obe novostvorene države danas uspešne članice Unije. A kao loš primer naveo je Kipar čiji je jedan deo, pogrešnom politikom Brisela, primljen u Uniju, a drugi nije i niko ne zna kada bi mogao biti.

"Privilegovano partnerstvo"

Parlamentarci Lamasur i Martens, te ambasador Šinkovec, mišljenja su da francuska ideja od pre godinu dana o "privilegovanom partnerstvu" i nedavno lansirani francusko-nemački predlog o Mediteranskoj uniji zaslužuju ozbiljniju pažnju, ne samo zbog Turske, već i zbog drugih zemalja koje zbog svojih unutrašnjih razloga neće biti u stanju da zadovolje sve strože kriterijuma Evropske unije o pristupanju.

Bila dobra ili loša, konstruktivna ili destruktivna, optimistična ili depresivna – vrlo živa dvosatna debata o proširenju i konsolidaciji Evropske unije, ipak, nikoga ne obavezuje.