Marame i turbani

Jedna studentkinja kaže: "Sebi uvek ponavljam da živim u jednoj pretežno muslimanskoj zemlji. Kada je već tako, zašto onda ne smem da idem na fakultet s maramom na glavi? Tu nešto nije kako treba."

Marama politički simbol

Od 1989. u Turskoj je na snazi zabrana nošenja marame za studentkinje, na osnovu dve presude Ustavnog suda. Sudije su maramu tretirale kao politički simbol koji je u suprotnosti sa laicističkom zemljom. Konzervativni islamski premijer Rečep Tajip Erdogan stvar vidi drugačije. On smatra da je zabrana nošenja marame ograničenje prava na obrazovanje, zbog čega treba promeniti ustavnu odredbu i time omogućiti ženama sa povezanom glavom pristup visokim školskim institucijama.

"Pred sobom imamo jedan jedini cilj: da studentkinje na univerzitetima lišimo problema. Naši koraci su ograničeni isključivo na univerzitete".

Erdogan ne odstupa, opozicija protestuje

Erdoganova AKP i nacionalistička opoziciona partija MHP ne odstupaju od planiranog koraka. Ove dve partije imaju preko tri četvrine mandata u parlamentu. Za izmenu ustava dovoljna je dvotrećinska većina. Uprkos jasnih većinskih odnosa, kemalistička opoziciona partija CHP koja je nosilac turskog laicizma, već se angažovala. Oni su tokom vikenda u čitavoj zemlji mobilisali oko 100.000 ljudi i žena koji su javno demonstrirali protiv planirane izmene ustava. Vodja CHP, Deniz Bajkal, navodi da dozvola nošenja marame može imati ozbiljne posledice.

"Danas se ne radi o tome da li je reč o marami ili ne. Ne, reč je o egzistencijalnom pitanju: hoće li Republika Turska i dalje biti laicistička zemlja ili ne? Ako dozvolimo da se religija uključi u odlučujuća pitanja države, pravosudja i obrazovanja, onda se vidi čemu to vodi. Samo treba da se pogleda primer Iraka, Irana, Palestine ili Libana."

Prvi korak ka islamskoj republici

Ukidanje zabrane nošenja marame je prvi korak u pravcu Islamske Republike, strahuje kemalistička opoziciona partija. Mnogobrojni posmatrači misle da je reč o velikom preterivanju. Na kraju i EU, čija članica Turska želi da postane, se izjasnila za ukidanje zabrane nošenja marame. Tim pre što konkretna ustavna izmena treba da podrazumeva tačan opis izgleda marame. Ona mora da odgovara tradicionalnoj varijanti, a ne političkom simbolu označenom kao turban. Javus Altar, stručnjak za ustavno pravo iz Konje se pita hoće li plan vlade biti uspešan:

"Umesto da se odobri nošenje marame, i do detalja opiše kakva ona mora biti, možda bi bilo bolje da se uvede sloboda u odevanju i da se definiše samo ono što se ne sme činiti. Zbog takvih razloga bi ustavni sud mogao dobiti izmenu ustvnog zakona."