1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Maratonski pregovori u Briselu se nastavljaju

2. jul 2019.

Šefovi država ili vlada 28 zemalja Evropske unije odlučuju o imenovanju čelnika na vodeće funkcije u Briselu. Izbor za sada blokiraju zemlje na istoku Unije i Italija.

https://p.dw.com/p/3LRm9
Foto: Reuters/Y. Herman

Oči su im bile crvene, podočnjaci ogromni, a koža posivela koža. Nakon 16 sati pregovaranja tokom noći u Briselu, najveći broj njih od 28 šefova država ili vlada zemalja EU više nije izgledao tako sveže. Međutim, nisu se približili rešenju u personalnim pitanjima. Predsedavajući Savetu EU, Donald Tusk, koji je vodio pojedinačne razgovore s tvrdoglavim liderima, nije daleko odmakao i zakazao je nastavak samita za utorak.

Iznerviran beskompromisnošću dva velika tabora, Tusk je otkazao konferenciju za novinare bez da je saopštio dokle se sa pregovorima uopšte došlo. Prema procenama nemačke kancelarke Angele Merkel, zemlje Višegradske grupe – Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka – kao i Italija, otvoreno su protiv Fransa Timermansa na mestu predsednika Evropske komisije. Taj holandski socijaldemokrata za njih je suviše levo orijentisan i veoma kritički fiksiran na nedostatke pravne države u Mađarskoj i Poljskoj.

A baš onaj kojeg su zbog njegovog kritičkog odnosa prema EU demohrišćani suspendovali u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), Viktor Orban, sada se pojavljuje kao spasilac tih istih demohrišćana. Naime, njegov stav je da bi se na vodeću funkciju morao postaviti neko iz najvećeg poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu, a to su još uvek demohrišćani.

No, interesantno je da Orban pri tom uopšte ne podržava vodećeg kandidata EPP, Nemca Manfreda Vebera. U tom smislu on je još uoči evropskih izbora u maju bio više nego jasan. S druge strane ni sam Veber ne želi podršku Mađarske.

Razdor među državnim grupama i partijama

Na drugoj su pak strani oni koji bi mogli da zamisle život sa Fransom Timermansom na čelu Evropske komisije. On važi za visoko kvalifikovanog, iako je na evropskim izborima bio drugoplasiran. Angela Merkel bi takođe mogla da podrži Timermansa. No, među njenim demohrišćanima, bez obzira na intenzivna savetovanja, postoji protivljenje tome da se ta pozicija jednostavno prepusti socijaldemokratama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel na samitu EU u Briselu
Angela Merkel - umorna, ali bez drhtaviceFoto: Reuters/J. Geron

Angela Merkel je nakon preduge noći rekla da je očekivala da će, nakon evropskih izbora, doći do napetosti oko formiranja vrha EU. Jer, i za postavljanje ljudi na vodeće funkcije Saveta EU i Evropskog parlamenta morala bi da glasa većina. A to što su za većinu danas potrebne tri ili četiri partije, a ne kao ranije dve, dodatno komplikuje stvar. „To nije tako definisano“ u evropskim ugovorima, smatra Merkel.

Francuski predsedik Emanuel Makron požalio se da EU ostavlja lošu sliku s obzirom na to da ne može da postavi ljude na pet rukovodećih funkcija: predsednika Evropske komisije, predsednika Saveta EU, visokog predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, predsednika Evropskog parlamenta i predsednika Evropske centralne banke. Najmanje dve od pomenutih funkcija moraju da obavljaju žene.

„Mi ne možemo više da budemo taoci jedne partije. Moramo da promenimo pravila. Potrebne su nam istinske reforme“, rekao je francuski predsednik koji pripada porodici liberalnih partija i rado bi na čelu Evropske komisije vidio liberalnu Dankinju Margrete Versager.

„Ne lomiti preko kolena“

Angela Merkel je potvrdila da bi ljudi u Evropi mogli da smatraju lošom tu trenutnu svađu u Briselu. „Ali, ako bismo sada prelomili preko kolena, onda bismo morali da narednih pet godina živimo sa lošom odlukom“, rekla je nemačka kancelarka. „Ako danas ne ide, za istoriju nije bitno da li je trajalo jedan dan duže.“ Teoretski gledano, Evropski savet bi takođe mogao da glasa i dvostrukom većinom preglasa četiri države Višegradske grupe i Italiju. Ali to bi trebalo da se izbegne, smatra Angela Merkel, kako se ne bi „ignorisalo 100 miliona Evropljana“.

Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je da je koncept „vodećih kandidata“ propao i da bi trebalo tražiti drugo rešenje. Do utorka (dakle do danas) bi morale da se pronađu alternative. Drugi šefovi vlada, poput hrvatskog premijera Plenkovića, rekli su da je još uvek sve otvoreno i da niko nema pregled o mogućim kombinacijama. Andrej Plenković je i sam pomenut kao mogući kandidat za jednu od funkcija.

Vreme teče

„Svi se radujemo ponovnom susretu“, rekla je na kraju umorno se smešeći nemačka kancelarka Angela Merkel, napuštajući zgradu u kojoj se održavao samit. „Mislim, bar ja se radujem“, dodala je na kraju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android