Maratonsko glasanje turske dijaspore

Svojim nastupom u Karlsrueu predsednik Redžep Tajip Erdogan će se pobrinuti da turska predizborna kampanja u Nemačkoj dobije zamah. Ovog puta on ne dolazi kao nosilac liste na izborima, već kao jedna vrsta oca AKP-a. Kao novoizabrani predsednik on je prošle godine morao da odstupi sa mesta predsednika islamsko-konzervativne stranke koja je trenutno na vlasti u Turskoj. Ali, to odstupanje bilo je samo formalno.

Više Gauka, manje Erdogana

Zvanično Erdogan se, prilikom kratkoročno najavljene posete Nemačkoj, želi zahvaliti turskom stanovništvu koje ovde živi jer su na predsedničkim izborima glasali mahom za njega. Zvanični organizator je nezvanični izdanak AKP-a u Evropi, UETD. Čahit Ener, predsednik ovog ogranka u nemačkoj pokrajini Baden-Wirtemberg, očekuje do 20.000 pristalica na mitingu na kojem će biti Erdogan. Izgleda da Eneru ništa ne smeta što je kapacitet dm-arene, koja je zakupljena za miting, svega 14.000 mesta.

Erdoganovo ofanzivno korišćenje predsedničke uloge ne nailazi na podršku kod svih Turaka koji žive u Nemačkoj. „I konzervativnim Turcima smeta to što on zloupotrebljava propis o suzdržanosti“, smatra Gokaj Sofuoglu, predsednik Turske zajednice u Nemačkoj. Brojni žele da se Erdogan pri izvršavanju svoje predsedničke dužnosti više ugleda na nemačkog predsednika Joahima Gauka. Ustavno definisanje uloge predsednika je u obe zemlje uporedivo.

Prvo glasovi

Na predsedničkim izborima 2014. godine turski građani, koji žive u Nemačkoj su prvi put mogli da glasaju. Procenat učešća birača na tim izborima iznosio je više od osam odsto. Turska Centralna izborna komisija je uoči ovih parlamentarnih izbora uvela određene promene kako bi povećala izlaznost. Tako će sada umesto velikih izbornih mesta u sedam gradova ovaj put biti omogućeno glasanje u 13 nemačkih gradova. U Berlinu, Štutgartu, Frankfurtu, Diseldorfu, Kelnu, Minsteru, Karlsrueu, Hamburgu i Majncu su biračka mesta organizovana u okviru turskih konzulata. U Esenu, Minhenu, Hanoveru i Nirnbergu su iznajmljene prostorije u kojima će biti obavljeno glasanje. A može da se glasa sve do 31. maja, svaki dan.

Posmatrači ipak polaze od toga da će na izbore izaći samo manjina. „Brojne mlade glasače doduše interesuje to što se dešava u političkom životu u Turskoj. Ali oni se prilagođavaju trendu smanjenog izlaska na izbore koji vlada u Nemačkoj“, kaže Gulak Kiziločak. Ona je zadužena za nemačko-turske odnose pri Centru za turske studije na Univerzitetu Duizburg-Esen. Ova naučnica očekuje da će izlazak na izbore iznositi oko 20 odsto. U Turskoj, gde je na snazi obaveza izlaska na izbore, učešće je naravno znatno veće.

Strah od nad-predsednika

Ipak izbori su među Turcima u Nemačkoj važna tema. Posebno među Erdoganovim protivnicima. Oni strahuju od mogućeg preuređenja države ukoliko AKP osvoji dve trećine mesta u parlamentu koliko je potrebno za promene ustava. CHP, koja je povezana sa osnivačem moderne Turske Kemalom Ataturkom i nacionalistička stranka MHP mobilizuju stoga svoje pristalice – takođe na velikim mitinzima.

Levo orijentisana kurdska HDP dobija ideje i logističku podršku od nemačke Levice. Ona poziva svoje turske pristalice da daju svoje glasove sestrinskoj turskoj stranci. HDP tako sme da koristi stranačke prostorije Levice za svoje potrebe. Ukoliko bi HDP dobio izuzetno mnogo glasova ovde, to bi mu moglo pomoći da pređe visoki izborni prag od deset odsto. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, trenutno se nalaze vrlo blizu tog procenta.

Parlamentarni izbori u samoj Turskoj održavaju se sedmog juna. Već tog dana biće poznato kako je glasala dijaspora u Nemačkoj.