Marginalizovan problem trgovine ljudima?

Niko ne može sa sigurnošću da kaže da li su trgovina ljudima i prinudni rad u Nemačkoj marginalni problem ili masovna pojava. Međutim, nema nikakve sumnje da postoje elementi modernog ropstva.

Jedan od ciljeva Nemačkog instituta za ljudska prava i fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“ jeste pomoći žrtvama. Predsednik fondacije Martin Salm kaže da je cilj da se pošalje višestruka poruka:

„Poruka žrtvama: imate prava i postoje mogućnosti da vam se pomogne. Zatim poruka javnosti: u Nemačkoj postoji prinudni rad i prinudni rad i moderni vidovi ropstva ne smeju se ni na koji način tolerisati. Najzad, poruka krivcima: možete biti uhapšeni i mogli biste da platite visoku cenu. Možete biti tuženi i osuđeni da platite odštetu“, kaže Martin Salm.

Za projekte svega 600.000 evra

Na prvi pogled čini se da su mali izgledi na uspeh projekta za koji je izdvojeno 600 hiljada evra. Žrtve nisu spremne da se obrate savetovalištima ili tuže eksploatatore. Čini se da sudska praksa pokazuje da su u pravu: žrtve su često saslušane samo kao svedoci, na njihov zahtev za odštetu niko ne obraća pažnju.

Direktor Instituta za ljudska prava Hajner Bilefeld ukazuje da su ljudska prava važnija od dozvole za boravak i kaže:

„Ljudska prava važe i za ljude koji nemaju dozvolu boravka i na taj način krše zakon. Na obavezu poštovanja ljudskih prava ne utiče status, pa čak ako je reč i o ilegalnom boravku“, kaže Bilefeld.

Inicijatorima projekta protiv trgovine ljudima i prinudnog rada stalo je do toga da pruže pravnu i finansijsku pomož žtvama, ali i da ih uvere da mogu sudbinu da uzmu u sopstvene ruke.

autor: M. Firstenau, N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević