Marin Lepen i novi odnosi snaga u EU

„U Francuskoj se odvija drama koja bi uskoro mogla da dobije evropske dimenzije“, piše ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten: „Filozof Bernar Anri-Levi čak traži formiranje vlade nacionalnog vanrednog stanja“. „Francuska ima ogromne probleme koje su vlade premijera Sarkozija i Olanda godinama gurale ustranu: nezaposlenost mladih, veliki broj doseljenika i porast netrpeljivosti prema strancima, spremnost na nasilje... Sve to se dešava u ekonomskom okruženju u kome se država meša u sve, kreativnost se više ne nagrađuje, a umesto toga, tempo određuju nepotizam, manija veličine i politika usluga. Francuzi su u velikoj meri frustrurani – i to ne svojom krivicom.“

„Francuske vlade su, naime, krive za to što su se, uklopljene u EU, pouzdale u to da će, pre ili kasnije, drugi plaćati njihove nagomilane dugove. Dok je pre uvođenja evra svaka vlada mogla da se spasi najgoreg, posle toga su Francuzi polagali na podruštvljavanje svojih dugova. Ni Marin Lepen svakako ne bi imala ništa protiv da se državni dug Francuske raspodeli na EU. Ali, to će za nju biti interesantno tek kada dođe na vlast. A da bi došla na vlast, ona se uzda u osećanja Francuza koji žele izlazak iz Evropske unije. Za to su krivi francuski političari koji su – kao i drugi u Evropi – stalno prebacivali krivicu na Brisel kada nešto nije valjalo...“

„Francuska je među evropskim zemljama ona u kojoj bi najbrže moglo da dođe do nasilja na ulicama. To je pokazala prošlost, i to znaju sve stranke u Parizu. I zato će francuska vlada da se prilagodi kursu Lepenove. Olandovi socijalisti su u položaju očajnika. Imaju najnesposobnijeg predsednika svih vremena. Rascepkani su. Poraženi su tako temeljito da sada svaki poslanik mora da strahuje za svoju sudbinu […] kada bi sledećih meseci u Francuskoj bili održani izbori, Lepenova bi imala šanse da pobedi“, piše ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten.

Zbog rezultata izbora za Evropski parlament, novinari lista Zidojče cajtung su se zapitali: „Zašto su populisti u zemljama poput Francuske, Mađarske, Holandije i Velike Britanije tako uspešni? Koje strategije i ciljeve slede?“ I zatim ovako piše o Lepenovoj: „Nakon uspeha na lokalnim izborima u martu, 45-godišnja predsednica Nacionalnog fronta je uznapredovala do neke vrste medijske zvezde. Pre svega su joj konzervativni listovi kao što je Le figaro ponudili dosta prostora – retko kada joj postavljajući kritička pitanja.“

„Na televiziji Lepenova sada već može da bira sa kim će razgovarati – a sa kim neće. Kanal Frans 2 je morao da otkaže gostoprimstvo već pozvanom predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu kada je plavokosa gospođa sa hrapavim glasom zapretila da neće doći u studio ako Šulc dođe. Jedan od urednika emisije je nemačkim socijaldemokratama priznao da je televizijskoj ekipi stalo do toga da Lepenova bude u emisiji. Francuza, koji je poslužio kao zamena za nemačkog gosta, pokopala je svojim urlanjem.“

„Ali, njena strategija je uspela. Evropska poslanica je hladnokrvna i proračunata populistkinja. Njen otac Žan Mari, koji je osnovao stranku Nacionalni front, još je provocirao javnost svojim antisemitskim i antiimigrantskim parolama. Njegova kćerka je, otkako je 2011. preuzela rukovođenje ovim desnoekstremnim pokretom, očistila stranku od najgorih huškača, potisnula svog oca u drugi plan i isprala je oplemenjivačem…“, piše Zidojče cajtung.