Masdar

Oko 17 kilometara izvan prašnjavog velegrada Abu Dabija, doktor Sultan Al Ali pozdravlja malu grupu posetilaca u prohladnoj oazi. On sedi u unutrašnjem dvorištu kroz koje struji svež vazduh, u senci umetnički ukrašenih fasada. Zidovi su obojeni u tople tonove pustinjskog peska i blago zaobljeni. Al Ali je direktor Masdar sitija. "Ovde vidimo prvu četvrt Masdar sitija. Ona se sastoji od kompleksa Masdar instituta - tu je zgrada instituta i stambeni prostor, koji je izgrađen za studente, prve stanovnike grada. Na ovom institutu počela je vizija Masdar sitija.“

Velika vizija

Ekološki grad bi trebalo da ima 40.000 stanovnika. Trenutno u njemu živi tek 120 studenata Masdarskog instituta za nauku i tehnologiju – koji se bave upravo razvojem ekološkog načina života. Prvi planovi su predviđali da Masdar već 2016. bude potpuno funkcionalan grad, sa stanovima, radnim mestima i ekološkom infrastrukturom. Ali, došlo je do velikog zastoja, objašnjava Simon Brojninger. Taj nemački inženjer već četiri godine radi na izgradnji Masdar sitija. On kaže da i dalje postoji vizija o izgradnji grada budućnosti, ali ekonomski uslovi su sada različiti. Svetska kriza je oborila cene nekretnina i u Zalivu. „Moramo iznova da osmislimo Masdar siti. Dakle, imali smo planove kada bi trebalo da završimo izgradnju. Videli smo da ideja da najpre gradimo, a onda čekamo na stanare, ne funkcioniše, jer postoji prevelika ponuda na tržištu. Zbog toga smo se ograničili na manje projekte“ kaže on.

Nova rešenja

Strateški šef Masdara Stiv Severans vodi posetioce kroz ekološki grad, i predstavlja nova rešenja: „Voleo bih da zamolim sve da izađu na sunce i dodirnu tlo. Videćete da nije vruće. Možete i da osetite kako se stvaraju vazdušne struje u uskim prolazima, a ispred nas je 'vetrohvat'. To je tradicionalni arapski dizajn, mnogi arapski domovi su već vekovima imali kule koje pomažu cirkulaciju vazduha. Uz malo tehnologije i nauke vetar usmeravamo nadole, i dobijamo nešto hladnog vazduha."

Zgrade koje su do sada podignute, zaštićene su debelim slojem izolacije. Prozori su svedeni na minimum. Energija će se dobijati iz sopstvene solarne elektrane, ipak, preporučuje se štednja. Trenutno se u Masdaru vredno radi - drugi deo Instituta je gotovo završen.

Firma Simens ovih dana premešta svoje regionalno sedište u Masdar – u građevinu koja će trošiti do 65 odsto manje energije nego prosečna zgrada u Abu Dabiju. Priprema se i centar za Međunarodnu agenciju za obnovljive izvore energije. Zamenik direktora te agencije Frenk Vuters kaže da celi projekat ima simbolično značenje: "Mislim da je vizija o izgradnji zelenog grada u smeđoj pustinji izuzetno važna, jer pustinja zaista nije najlakša lokacija za tako nešto. Vremenske prilike su zaista ekstremne – leta su ekstremno topla. Ako to možete ovde, onda možete to i da učinite bilo gde drugde."

Masdar kao inspiracija

Komesarka EU za klimu Koni Hedegard takođe je posetila budući ekološki grad. Ona kaže da slični projekti postoje i u Evropi, i hvali projekat u Emiratima: „Mislim da ono što oni pokušavaju da urade – da daju primer, da prikažu dobro poslovanje, to može da inspiriše i druge u regionu. Mislim da to važi za Evropu, mi možemo da postavljamo kakve god političke ciljeve hoćemo, ali tek kada poslovni sektor vidi dobre poslovne poduhvate, možemo da dosegnemo potrebne razmere i brzinu neophodnih promena. Mislim da ljudi iza Masdara pokušavaju da stvore vizionarski način razmišljanja i raskinu sa uobičajenim načinom poslovanja."

Autori: Irene Kvajle / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović