Masovne grobnice u Sloveniji - Ndrangeta u Nemačkoj

Nedeljnik „Špigel“ piše dana o tome kako je do sada masakr u Srebrenici važio kao najveći ratni zločin posle 1945. godine u Evropi, te da je to prevaziđena informacija. Pozivajući se na Jože Dežmana, rukovodioca specijalne komisije vlade Slovenije za istragu žrtava komunističkog režima, ovaj časopis prenosi da mnogo više od 100.000 mrtvih leži u oko 540 masovnih grobnica otrkivenih u Sloveniji. Žrtve su, prenosi dalje „Špigel“, pretežno Hrvati koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali sa nacistima, zatim, najmanje 15.000 Slovenaca i nekoliko hiljada folksdojčera. Njih sve su, kako prenosi Dežman, likvidirali Titovi komunisti. Slovenačka politička garnitura iz vremena komunizma je više od 40 godina sprečavala da se ovi zločini otkriju. „Špigel“ piše da je još 1999. godine u Težnom kod Maribora nađeno 1179 skeleta te da se samo na tom mestu očekuje da će biti nađena tela više od 15000 žrtava.

Zanimljivo je da List Frankfurter algemajne cajtung citira naš program iz koga je saznao da veliki broj Srba podnosi zahteve za bugarskim pasošima jer hoće prečicom u Evropsku uniju, te navodi da slično postupaju i građani Moldavije sa rumunskim pasošima.

Što se tiče same Nemačke, sedmostruko ubistvo u Duizburgu povod je nebrojenim diskusijama koje se vode ovih dana i u štampi o tome je li ovde život postao kao u filmovima o Al Kaponeu, može li se bezbedno jesti u picerijama i slično. Današnji „Zidojče cajtung“ o tome objavljuej naku vrsstu trilogije tekstova koji problem osvetljavaju sa više strana.

Najpre ide članak o inicijativi za vraćanje ovakvih agenata na platne spiskove kriminalističkih ureda.Nekada su za policiju radili mladi doušnici koji nisu imali tačno određen cilj osmatranja. Bile su to preteče sadašnjeg video-nadzora, samo mnogo savršenije, zato što su to bili živi ljudi koji su znali gde da gledaju i zašto da gledaju. Takvi su sedeli za šankom i pijuckali piće i jednostavno osmatrali. Ko se s kim sreo, ko je parkirao ispred kafane, ko je s kim ušao u auto i slično. Međutim, takvi su izašli iz mode.

«Glavni inspektor policije u Duizburgu Vilfrid Albishauzen žali se zbog činjenice da je ta vrsta agenta ukinuta, pre svega da bi se uštedelo. Sledi citat samog inspektora: Pošto danas nemamo agente koji se neupadljivo kreću kroz kriminalni milje i pamte sve što im je sumnjivo, danas naša službena mesta ne dobijaju važne informacije.Na kraju teksta citira se i šef sindikata policije, Konrad Frajberg, koji kaže da u Nemačkoj nedostaju stotine ako ne i hiljade agenata u miljeu organuizovanog kriminala.

U jeku diskusija o tome koliko je mafijaška opasnost prisutna u Nemačkoj, reporteri lista «Zidojče cajtung» su otišli u glavno uporište Ndrangete na Kalabriji, San Luku. Mesto ne izgleda lepo, ali je živo, pred kućama sede grupe staraca i ćakulaju. O svemu i svačemu, ali na pitanja reportera o Ndrangeti svi solidarno ćute. Nekoliko diplomatskih izjava dao je lokalni sveštenik, za koga, međutim, nije sasvim jasno na čijoj je strani. «Ovde važi zakon ćutanja», kaže jedan meštanin. Jedini koji otvoreno govori je državni tužilac Nikola Grateri, a ono što govori nije baš veselo: «Pokolj u Duizburgu je znak arogancije. Mafijaši misle da sebi mogu da priušte takav luksuz. To je generacija koja operiše agresivnije od svojih otaca. Ndrangeta že svuda u Italiji i Nemačkoj ubijati i dalje, biće mnogo mrtvih sve dok jedna od rivalskih grupa ne bude uništena, ili se ne pojavi harizmatski vođa koji će uspostaviti mir». Jedan od zaključaka teksta glasi: «Nemačka će morati da se navikne na život sa užasom iz San Luke, na kakav je Italija već dugo naviknuta».

No, za tako nešto i u Nemačkoj ima odgovornih. U trećem delu današnje trilogije povodom zločina u Duizburgu, za «Zidojče cajtung» govori pisac Roberto Savijano, jedan od najvećih poznavalaca mafije, posebno Kamore, koja ga je navodno osudila na smrt zbog knjige objavljene prošle godine. U toj knjizi on opširno piše o načinima privređivanja ove napuljske kriminalne organizacije. Tvrdnje koje iznosi u intervjuu su porazne za Nemačku, što se vidi i iz naslova: «Mafija je nemački problem». Glavna teza: «Ubistva u Duizburgu su Nemačku probudila iz naivnog ćutanja. Jer, već najmanje dvadeset godina, kriminalne organizacije iz Kampanije i Kalabrije investiraju u ovoj zemlji. Građevinsku branšu u istočnoj Nemačkoj kontrolišu Ndrangeta i Kamora – sa tim klanovima su povezane stotine firmi. I ne samo u istočnoj Nemačkoj». Savijeno dalje navodi imena dvojice moćnih bosova Ndrangete koji žive i operišu u Nemačkoj. On tvrdi da se nešto može postići jedino prekidom stalnih veza između nemačkih firmi i Ndrangete. Uostalom, konstatuje on, to je međunarodni problem, organizacija se globalizovala i internacionalizovala. Klan Kazalezijevih, na primer. Taj klan dans ima članove iz Ukrajine i Tunisa. Čitavo jedno područje oko grada Kastel Volturno dato je nigerijanskoj mafiji. Italo-američka mafija u Njujorku je stavila na raspolaganje jednu teritoriju porodicama sa Kosova».

Teško je o svemu tome pisati, što se vidi i iz sudbine pisca Savijana koji je stalno krije i živi po policijskim nadzorom.