Matvejević: Nisam mahao nacionalnim barjakom

Veče u pariskom pozorištu Šatle, posvećeno Matvejeviću deo je „Evropske kulturne sezone“, niza manifestacija koje je Francuska organizovala kao predsedavajuća Evropskoj uniji.

Otkad je pre 16 godina objavio „Mediteranski brevijar“ Matvejević se kontinuirano bavi „geo-poetskim pitanjima“ evropskog kontinenta, rekao je Žak Minije, urednik revije „France Culture“, predstavljajući i dajući reč autoru novog izdanja „Između azila i egzila“.

Obraćajući se auditorijumu, koji su sačinjavali, kako Parižani, tako i građani iz zemalja bivše Jugoslavije, koji žive u Francuskoj, Matvejević je rekao da su sve pojave i pojmovi o kojima je pisao više od trideset godina doživeli duboke promene, a neki i nestali.

Posle pada berlinskog zida nestala je i Istočna Evropa u onom značenju u kojem je postojala u našoj svesti. Nestala je i zemlja u kojoj smo živeli i zato je ogroman broj njenih građana i danas u situaciji između azila i egzila.

Najveće patriote najviše opljačkale

Posle predavanja za parisku publiku u razgovoru za Dojče vele Matvejević se koncentriše na situaciju u zemljama nastalim raspadom bivše Jugoslavije i odnosom Evrope prema njima.

„Niko nije mogao zamisliti da će tranzicija biti tako duga i tako teška, da će biti toliko pronevere, toliko krađe narodnih dobara u tim tranzicijama, gde se kolektivna imovina pretvarala u privatnu. Najveće patriote, oni koji su najviše patriotizma tobože pokazivali, oni su i najviše opljačkali domovinu. Niko nije mislio da će ta Evropa umesto demokratije stvarati na mnogim prostorima ono što sam nazvao ’demokratura’, hibrid demokratije i diktature.

Šta se desilo poslednjih mjeseci u Zagrebu, ta ubistva, promene policijskih šefova… Kao da to samo po sebi može promeniti stvar. Sarajevo je zgaženo i još uvek ne izlazi iz te situacije. Moj rodni grad Mostar je podeljen. Te podele koje se nastavljaju, ulazak kapitalizma i tog neoliberalizma u jednu duboku krizu sigurno će nas oštetiti i onemogućiti razvijanje širokih relacija koje bi nam mogle biti od pomoći.“

Ko zna za „Mediteranski brevijar“ ?

Autor „Mediteranskog brevijara“ posvetio je sinoć veliku pažnju ideji Mediteranske unije, koja je takođe ugrožena svetskom ekonomskom krizom. „Brevijar“ je preveden na 21 jezik. Na tu činjenicu autor se osvrće s gorčinom:

„Reći ću vam iskreno jednu stvar, koja me nekada zaboli: ko zna u Jugoslaviji da je 'Brevijar' izišao na 21. jeziku, među kojima je i arapski i hebrejski i japanski? Da sam ja od onih koji maše barjakom, onda bi se divili: evo kako je jedan dobar nacionalista preveden na 21 jezik. To su 'nako neke stvari koje usput kažem, ali važne su kao ocena, recimo, naših sredina.“

Drugo izdanje Matvejevićeve knjige „Između azila i egzila“ pojaviće se danas u pariskim knjižarama.