1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Mađarska karta“ – kako je predsednik prokockao svoj imidž

15. maj 2020.

Rumunski predsednik Klaus Johanis dolazi iz nemačke manjine u zemlji. No poslednjih nedelja se nacionalističkom retorikom obračunava sa mađarskom manjinom. U toku je opasna borba za glasove.

https://p.dw.com/p/3cGiS
Foto: picture-alliance/dpa/AP Photo/V. Ghirda

Klaus Johanis bi zapravo trebalo da bude po svemu različiti šef države od većine u centralnoj Evropi i na Balkanu. Rumunski predsednik potiče iz nemačke manjine u Transilvaniji. Na vlasti je od 2014, prošle godine je osvojio i drugi mandat, a ove godine poneo čuvenu Karlovu nagradu koju nemački grad Ahen dodeljuje za posebne doprinose evropskom jedinstvu.

Ovih nedelja je Johanis prokockao politički imidž kada se priklonio jednom od najupornijih narativa rumunskih nacionalista – krajem aprila je optužio najjaču opozicionu stranku u zemlji, Socijaldemokrate, da sa predstavnicima mađarske manjine rade na pripajanju Transilvanije Mađarskoj. Diskretno je optužio i mađarskog premijera Viktora Orbana da povlači konce iz pozadine.

Johanisovo saopštenje je krunisano parodiranjem mađarskog pozdrava – obraćanje je počeo tako što je na mađarskom poželeo „dobar dan“ opozicionim Socijaldemokratama.

Snimak Johanisovog saopštenja uzburkao je političku scenu u Rumuniji i Mađarskoj. Ovo je više od grubog ličnog obrta jednog predsednika koji je do sada važio za zagovornika liberalne demokratije. Johanis je na talonu rumunske politike, gde su tenzije ionako na ivici pucanja, raspalio staru nacionalističku temu.

Posledice po komplikovane odnose Budimpešte i Bukurešta mogle bi biti ogromne. Kakvo-takvo razumevanje dve susedne zemlje jedan je od stubova stabilnosti u regionu.

-pročitajte još: Beskrajna rumunska politička zavrzlama

Predizborni manevar

Johanisov istup je zvanično bio uperen protiv predloga za autonomiju Zemlje Sekelja, regiona na istoku Transilvanije koji većinski naseljavaju Mađari. Godinama poslanici Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji iznova podnose sporni predlog zakona o autonomiji i godinama ubedljiva većina u parlamentu taj zakon odbacuje. To je jedna od rutina rumunske političke scene i retko kada izaziva pažnju medija.

Međutim, krajem aprila je predlog zakona „prećutno“ prošao kroz Donji dom rumunskog parlamenta. Naime, prema zakonima, predlog se automatski prihvata ukoliko određeni rok istekne, a parlament ne održi raspravu o temi. Poznavaoci prilika veruju da je ovde u pitanju bio javašluk – usred usijane debate o raznim drugim pitanjima, zaboravilo se na rok za raspravu o ovom zakonu.

Klaus Johanis je pak „prećutni“ prolazak zakona označio kao tajni separatistički scenario u kojem učestvuju i rumunske Socijaldemokrate. Za tu tvrdnju nije ponudio nikakve dokaze. Od početka je bilo jasno da od autonomije za Sekelje neće biti ništa i da će Gornji dom parlamenta, koji mora da se izjasni, odbaciti predlog zakona.

Velike demosntracije u Budimpešti za autonomiju Mađara u Rmuniji (23.10.2013.)
Velike demosntracije u Budimpešti za autonomiju Mađara u Rmuniji (23.10.2013.)Foto: Getty Images/Afp/Ferenc Isza

Međutim, Johanis je namirisao politički profit. On je u bliskim odnosima sa Nacionalno-liberalnom partijom (PNL) premijera Ludovika Orbana koji nema stabilnu većinu u parlamentu. Izbori slede krajem ove ili početkom sledeće godine, te se i Johanis i Ludovik Orban nadaju apsolutnoj većini za PNL.

Još pre nekoliko meseci su ispitivanja javnog mnjenja izgledala dobro po njihove planove. No pandemija je sve promenila. Mnogi građani su kivni na Vladu i smatraju da su njene reakcije u krizi bile haotične. Popularnost PNL je osetno pala.

Opasne igre

Tu u igru u Rumuniji obično ulazi „mađarska karta“, često viđena u kampanjama. Obično se svodi na optužbu da Mađarska ponovo želi da prigrabi Transilvaniju koja pripada Rumuniji od kraja Prvog svetskog rata. Oko 1,5 miliona Mađara koji žive u Rumuniji i njihovi politički predstavnici često su na tapetu kao „peta kolona“ i „izdajnici“.

Po tom scenariju je pre tri decenije skoro izbio građanski rat u Transilvaniji. Od tada je, doduše, narativ protiv Mađara pomalo izgubio snagu u rumunskoj politici, ali je ostao deo propagandnog arsenala, kad zatreba.

Perverzno u ovoj epizodi je što su za „zaveru“ sa Mađarima optužene upravo Socijaldemokrate, čiji je period vladavine bio obeležen nacionalizmom i antimađarskim kampanjama. I drugo, što je na meti Socijaldemokrata kao predstavnik nemačke manjine bio i sam Klaus Johanis koji je ranije osuđivao huškanje protiv manjina u zemlji.

Analitičari kažu da je Johanis popustio pod pritiskom da se pokaže kao „dobri rumunski patriota“. Ovo mu nije prvi put da povlači „mađarsku kartu“.

Početkom 2016. je Johanis povukao državni orden dodeljen mađarskom svešteniku i sadašnjem evroparlamentarcu Laslu Tokešu, koji važi za pokretača revolucije kojom je svrgnuta Čaušeskuova diktatura. Kampanju protiv Tokeša, uz sulude optužbe za separatizam, pokrenule su tada Socijaldemokrate.

Provokacije iz Budimpešte

Johanis je sada diskvalifikovao sebe kao evropskog političara, piše poznati liberalni advokat Peter Ekštajn-Kovač, i sam Mađar iz Transilvanije.

Borac za ljudska prava Gabrijel Andresku smatra da predsednik Johanis otvara put „fatalnom otuđenju mađarske zajednice u Rumuniji“. „Umesto da utiče na to da se Mađari u Rumuniji osećaju kao kod kuće, rumunska država ih decenijama tlači i ponižava“, piše Andresku. „Danas je rumunska država u mnogome izgubila kontrolu nad životom Mađara u Transilvaniji.“

Velikog uticaja na Mađare u susednoj državi ima mađarski premijer Viktor Orban. Njegova Vlada godišnje pumpa desetine miliona evra u Transilvaniju kao vid podrške tamošnjoj manjini. Orban, kao i u Srbiji, računa na glasove Mađara iz regiona od kojih mnogi imaju mađarske papire.

Ovog puta je mađarski premijer najpre čudnovato uzdržano reagovao na Johanisov ispad. No zatim je na Fejsbuk postavio fotografiju istorijskog globusa koji prikazuje „Veliku Mađarsku“ u granicama od 1918, sa sve delovima današnje Srbije, Hrvatske, Rumunije i Slovačke.

Ta znakovita objava izazvala je ogorčenje u regionu. Parlament u Bukureštu je odmah odgovorio, proglasivši velikom većinom 4. jun za nacionalni dan sećanja. To je dan kada je Mađarska Trijanonskim ugovorom iz 1920. izgubila Transilvaniju.

U Mađarskoj se od 2010. taj dan obeležava kao Dan zajedništva svih Mađara u svetu. Vek posle Trijanona, tema je za mnoge Mađare i dalje bolna.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android