Međugorje – „crna rupa" turizma u BiH

Ponekad je teško reći čemu služi aerodrom u Dubrovniku: kao odredište za najpoznatiju turističku destinaciju Hrvatske – ili kao najbliži aerodrom za reke hodočasnika u Međugorje u susednoj Bosni i Hercegovini. Ali brojke o broju turista koje tamošnji ugostitelji prijavljuju Turističkoj zajednici Federacije Bosne i Hercegovine su sramno nesrazmerne. Tako je prijavljeno 18.600 noćenja, iako Asja Hadžiefendić-Mešić iz Turističke zajednice procenjuje da „Međugorje ima oko milion i po posetilaca i četiri do pet miliona ostvarenih noćenja. Međutim, to su podaci koji ostaju u sivoj zoni.“

S druge strane, sa preko 120.000 prijavljenih noćenja u kapacitetima tamošnjeg banjskog kompleksa, Teslić je najposećeniji grad u Republici Srpskoj. „Banjski kompleks očigledno deluje u skladu sa zakonom u BiH i prijavljuje sva noćenja, ali je i jedan svetao primer koji pokazuje kako se banjski resursi sa kojima u izobilju raspolaže BiH, mogu staviti u funkciju turističke ponude“, kaže Hadžiefendić-Mešić.

Adrenalinski turizam

Najveći napredak ostvaren je u segmentu kulturno-istorijskog, verskog i ekološkog turizma. Stranim turistima posebno su interesantne još očuvane prirodne oaze, odnosno, adrenalinski turizam na rekama u BiH. Promociji tamošnjih reka posebno je doprinela činjenica da je časopis „Traveler“ Nacionalne Geografije, rafting na Tari, Vrbasu i Neretvi svrstao u sam vrh adrenalinskog turizma u Evropi.

„Ovaj turistički aranžman je predstavljao svetski hit za koji su interesovanje posebno izrazili Amerikanci. Uostalom, američka turistička agencija je svetu i ponudila taj aranžman u saradnji sa lokalnom turističkom agencijom“, napominje Asja Hadžiefendić-Mešić, portparolka Turističke zajednice Federacije BiH.

U gostima kod prijatelja u Bosni

Nemačke turističke agencije, zbog lošeg imidža Bosne i Hercegovine, u svoju raznovrsnu i bogatu ponudi nisu uvrstile destinacije u BiH. Nemci uglavnom dolaze na poziv svojih prijatelja iz BiH, ističe Mersad Ćoralić, vlasnik rafting agencije iz Bihaća.

„Uglavnom naši ljudi koji duže vreme rade u SR Nemačkoj dovode svoje prijatelje i poslovne partnere. Oni su uglavnom oduševljeni onim što ovde vide. Iako su u polasku mnogi skeptični, tek kada vide ove naše prirodne ljepote i kako mi profesionalno radimo, oduševe se i opet dolaze“, kaže Ćoralić.

Tako je i Ralf Morvinski, preduzetnik iz Meglingena kod Štutgarta, došao u Bihać i sedam puta se vratio da uživa u prirodnim lepotama i sportovima na vodi. „Zemlja je veoma lepa, ljudi su ljubazni. Gde god smo došli, bili smo lepo prihvaćeni. Priroda je veoma lepa i mogu samo da preporučim ovu destinaciju za sve one koji žele da dožive opuštajući odmor. Bilo bi dobro kada bi nemačke turističke agencije u svojoj ponudi imale i Bosnu i Hercegovinu“, kaže Morvinski.

„Turizam na crno“

Bosna i Hercegovina pre svega zbog nerazvijene infrastrukture, kako kaže Asja Hadžiefendić-Mešić, nije konkurentna destinacija za razvoj elitnog turizma i dovođenje zahtevnih evropskih i svetskih turista, pogotovo Nemaca.

„Činjenica je da BiH ima jako zaostalu infrastrukturu. Naši vozovi i kada rade, jako kasne. Pruge su u veoma lošem stanju. Naši putevi su veoma lošeg kvaliteta i da bi proputovali malo parče BiH, potrebni su vam sati i sati. Na naše aerodrome ne sleću niskotarifne avio-agencije sa jeftinim prevozom i karte za Sarajevo su među najskupljim u svetu“, ističe Hadžiefendić-Mešić.

Pored toga, ona naglašava, neprijavljivanjem gostiju direktno se smanjuju sredstva potrebna za turističku propagandu i mogućnost stranih investicija. Bosna i Hercegovina nema zakonsku regulativu o turizmu, kao ni Ministarstvo turizma na državnom nivou, a i zbog komplikovanih administrativnih procedura izostaju inostrane investicije.

Autor: Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković