Medeni mesec na de luks Robinzon Kruso ostrvu

Navodno će danas dve milijarde ljudi preko televizije pratiti venčanje princa Vilijama, drugog u redu za britansku krunu, i njegove izabranice Kejt Midlton. Na venčanje je pozvano 1.900 gostiju, a list Hamburger blat otkriva i gde će mladenci na medeni mesec, mada to neće biti baš mesec dana. List piše da će otputovati na Sejšelska ostrva. Farhad Vladi, koji iznajmljuje ostrva, izjavio je listu: „Tačno je da smo britanskoj kraljevskoj kući iznajmili jedno od Sejšelskih ostrva – Severno ostrvo. Razumećete da ne možemo da kažemo ništa više“.

Hamburška firma Farhad Vladi Prajvet Ajlands od 1971. godine iznajmljuje i prodaje ostrva širom sveta. Među mušterijama su i Bil Gejts i Pol MekKartni. Sejšelsko severno ostrvo je u Indijskom okeanu i smatra se „De luks Robinzon Kruzo ostrvom“. Veliko je dva i po kvadratna kilometra i na njemu je 11 vila. Princ Vilijam i Kejt biće najverovatnije u luksuznoj vili od 750 kvadratnih metara.

Koliko se zna poslednje viđene ličnosti koje su tamo provele medeni mesec, tačnije medenu nedelju, bili su glumica Selma Hajek i njen muž Fransoa Anri Pino. Inače, iznajmljivanje Severnog ostrva košta 50 hiljada evra – na dan, naravno“, piše „Hamburger abendblat“.

Atentat u Maroku

Povodom jučerašnje eksplozije u Marakešu, u Maroku, list Noje vestfeliše piše: „Gotovo je sa mirom u turističkom Maroku. Eksplozija u Marakešu, koji je popularno turističko odredište, kraj je nada da bi zemlja mogla ostati oaza stabilnosti u uzburkanom arapskom svetu. Međutim, mir u turističkoj kraljevini kralja Mohameda ionako je bio lažan. Islamistički ekstremisti bliski Al Kaidi veoma su aktivni u Maroku i već su više puta pretili da će napasti mesta koja posećuju turisti. Što im to do sada nije uspevalo trebalo bi zahvaliti prvenstveno službi bezbednosti koja je prilično dobro kontrolisala ekstremiste sklone nasilju. Islamistička pretnja jedna je od briga sa kojima je suočen kralj Mohamed. Naime, već duže vremena ulicama demonstriraju stotine hiljada ljudi protiv autoritarne vlasti i zahtevaju više demokratije. To samo ukazuje da Maroko, kao i mnoge arapske susede, očekuju teški dani“, piše list „Noje vestfeliše“.

List Noje osnabriker cajtung komentariše situaciju u Siriji i piše: „Za razliku od Gadafija sirijski predsednik Asad ne mora da brine da bi međunarodna zajednica mogla vojno da interveniše. Naivni misle da je to samo zato što Sirija nema naftu. Međutim, postoje drugi, mnogo važniji razlozi. Za razliku od Libije sirijski pobunjenici ne traže glasno vojnu pomoć.

Arapska liga drži se po strani. Naime, Sirija ima jakog saveznika i ko interveniše rizikuje sukob sa Teheranom. Za tako nešto niko nije zainteresovan – ni zemlje Zaliva, ni Zapad. Niko ne bi da se upušta u novi veliki sukob, što je loše za pobunjenike u Siriji. Ma kako to cinično zvučalo, oni su za pobunu protiv Asada i njegovog režima izabrali pogrešan trenutak. To revoluciju čini krvavijom, ali je neće okončati, jer je suviše veliki gnev zbog socijalne nepravde. Na kraju, dobitnici bi mogli biti radikalni islamisti, jer sekularnu opoziciju Asadov režim je pohapsio ili pobio“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Berlinski list Tagesblat komentariše promene u arapskom svetu: „U arapskom proleću nikako da istinski otopili… U Libiji Gadafi – ne obazirući se na proteste sveta i bombe NATO – već nedeljama puca na svoj pobunjeni narod, sirijski predsednik Asad poslao je tenkove na pobunjene gradove. Četiri meseca nakon samospaljivanja tuniskog studenta i trgovca povrćem Mohameda Buzazija Srednji i Bliski istok pretvorio se u jedan drugi svet, istina ne onaj koji su zamišljali milioni mladih koji su učestvovali u „fejsbuk“ revolucijama. Preostali režimi sve ogorčenije se brane. Kraljevi u Maroku i Jordanu popustili su jedva za milimetar. A monarh u Saudijskoj Arabiji pokušava da narod umiri socijalnim poklonima u vrednosti od 110 milijardi dolara“, piše „Tagesblat“.

Zavisnost od mobilnih telefona

List Vestdojče algemajne cajtung bavi se zavisnošću od mobilnih telefona i piše: „Pojava se zove fantomski poziv. Imamo doživljaj da mobilni telefon vibrira ili zvoni, ali u stvarnosti nema ni poziva, ni SMS poruke. Prema istraživanjima to se dešava svakom trećem vlasniku mobilnog telefona.

U pozadini fantomskih poziva je strahovanje da bi se nešto moglo propustiti, a taj strah dovodi do stresa. Biti stalno dostupan preko mobilnog telefona je blagoslov, ali i prokletstvo. Onome kome je stalo do komunikacija lakše je nego ikada. Ali, mnogima je neprestana poplava informacija više nego što mogu da izdrže.

Sve više nestaju granice između posla i privatnog života. Mnogi su i van radnog vremena postali dostupni za mušterije, kolege, šefove. Teško je isključiti mobilni, ma kako to paradoksalno bilo. Vrlo brzo biće luksuz odreći se mobilnog telefona na nekoliko dana, trajno odricanju od njega više ne vredi ni pominjati“, piše „Vesdojče algemajne cajtung“.

Pripremio Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon