Menadžeri iz Šaolina

„Ja radim kao savetnica za preduzetnike. Imam 26 godina i zovem se Tanja. Kao i većina ljudi koja se bavi ovom profesijom, završila sam ekonomiju, bila dosta u inostranstvu, mnogo toga doživela i našla se u situaciji kada sam sebi morala da postavim neka pitanja: Da li volim svoj posao? Šta je uopšte smisao mog života? Ovde imam mogućnosti da se tome posvetim.“

Tanja je u sportskoj opremi i zajedno sa još sedmoro učesnika na kursu odlazi u prostoriju za vežbanje – vreme je za Tai Či. Na seminar koji traje dva i po dana i koji vode psiholog Ralf Vilms i monah iz Šaolina Ši Jan Bao, poslao ju je njen poslodavac.

„Seminari su za mene kao odmor. Mirno je. Dolaze razni ljudi i menadžeri i sve je nekako lepo. Sve me to raduje“, kaže Tanja.

Vežbe samo radi vežbe

Ši Jan Bao ima 34 godine i od 2001. živi u Berlinu gde radi i kao učitelj borilačkih veština. Pre toga je živeo u manastiru Šaolin. Ralf Vilms je psiholog u ranim pedesetim. Učesnici seminara svi iz takozvanog srednjeg menadžmenta, pažljivo slušaju šta im on govori. S obzirom na to da Kinez ne govori dobro nemački, Ralf Vilms je prava verbalna mašina i nešto kao karika koja povezuje istočnjačku i zapadnjačku filozofiju. Bez pauze, tečno i bez greške, jednostavnim jezikom, on govori o Jungu, Frojdu, Aristotelu i ne zaboravlja da pomene i Budu. Čoveku se čini da će doživeti prosvetljenje, samo dok ga sluša.

„Važno je da imate mapu: Treba znati gde je polazna tačka, kuda vodi put i gde je cilj. Stvar je u tome da se oslobodimo navika, balasta iz prošlosti. Čovek je slobodan samo onda kada može da bira“, objašnjava Ralf.

Čitava atmosfera, a i sam prostor u kojem se održava seminar – hotel u bivšem manastiru, deluju veoma egzotično. Učesnici su oduševljeni. Svi oni prošli su više običnih seminara i to ih više ne zanima. Veoma skoncentrisano vežbaju borilačke veštine.

„To je deo kineske tradicije. Vežba se godinu-dve bez ikakve teorijske podloge. Jednostavno se vežba. Za nas Evropljane to je potpuno neobično. Mi uvek moramo da znamo zašto nešto radimo, čemu to služi“, kaže Ralf.

Efekti seminara

Menadžerima očigledno prija zamena uloga – da budu vođeni umesto da sami budu vođe. „Pokušavam da shvatim i osetim vežbe. Ta vrsta koncetracije me potpuno isprazni, ne mislim ni na šta drugo. To je jednostavna, a odlična vežba opuštanja. To želim da treniram“, kaže Tanja.

Posle seminara menadžeri su iscrpljeni, ali zadovoljni. Uvereni su da su sada bolje dorasli stresu kojem su svakodnevno izloženi. Ipak, kritičari seminara za menadžmente, uopšte, pa i ovog tipa, smatraju da efekat nije trajan već sličan jo-jo efektu kod dijeta: posle poboljšanja, čovek se vrlo brzo vraća u staro stanje – ili pak dolazi do pogoršanja.

Autori: Suzane Lurveg / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković