Merkel: Hegemonija mi je strana

Bilo je mnogo povoda za slavlje ovog ponedeljka u Berlinu. Štefan Kornelijus, prvi čovek spoljno-političke redakcije „Zidojče cajtunga“ u velikom stilu predstavlja biografiju nemačke kancelarke koju je on napisao. Promocija je održana u otmenim prostorijama Dojče banke, na poznatom bulevaru „Pod lipama“. Biografija, kaže autor „nije autorizovana“, ali je očigledno Angeli Merkel po volji – lično je prisustvovala događaju. Sa sobom je dovela i gosta koji je takođe i slavljenik: poljski premijer Donald Tusk ovog ponedeljka napunio je 57 godina. I na kraju, podseća novinar Štefan Kornelijus, evropski zavod za statistiku Eurostat po prvi put je objavio užasavajuće brojke o grčkom deficitu pre tačno tri godine, 22. Aprila 2010, i zbog toga, kako je rekao „i kriza u evro-zoni slavi rođendan“.

Angela Merkel – kancelarka krize

Evro-kriza i kancelarka – glavna tema za diskusiju među gostima, kao i jedna od glavnih tema knjige. Kornelijus u svojoj biografiji akcenat stavlja na spoljnu politiku kancelarke. On podržava njene tesne veze sa Izraelom i SAD, distancu od ruskog predsednika Vladimira Putina i kancelarkino polaganje na „vrednosti slobode“. U Evropi, smatra Angela Merkel, sloboda nije apstraktna, već živa. „Ne moramo da se svakoga dana u Briselu uveravamo da imamo slobodu. Mi je prosto živimo“, kaže Angela Merkel.

Ali da bi to tako i ostalo, Evropa mora da se promeni, a dužnička kriza mora da bude povod za korenite reforme. Najvažnije je, smatra Angela Merkel, da države konsoliduju svoje budžete: „Nisam ja rekla da zadužene države neće dobiti više novca – to su rekli investitori“ – to je njen odgovor na prebacivanja mnogih političara u Grčkoj, Kipru, Španiji i Portugaliji, koji tvrde da ona želi da evro-zonu potčini svojoj volji. „Sva hegemonistička stremljenja su mi strana“, kaže Merkelova.

Poljska i evro – nema spora

Nemački sused, Poljska, još uvek nema evro. Premijer Donald Tusk uverava da „pitanje nije da li ćemo uvesti evro, već kada“, iako se u njegovoj zemlji žučno raspravlja o tome da li ulazak u evro-zonu ima smisla: „Dalji razvoj evropske ideje i učvršćivanje institucija važniji su od finansijskih problema pojedinačnih država.“

Donald Tusk potpuno podržava kancelarku što se tiče politike prema evru. Komentarišući predstojeće izbore u Nemačkoj, Tusk gotovo da prelazi granice diplomatije: „Upravo u ovoj fazi evro-krize važno je da u Nemačkoj vlada Angela Merkel“, kaže on. Čak ga je i kancelarka za trenutak pogledala iznenađeno.

Evropa „nije automatski“ mesto blagostanja

Uz tu pohvalu, Angela Merkel preuzima reč. Kancelarku stalno optužuju da je isuviše pragmatična, odnosno da nema viziju. „O tome da li želimo da zadržimo naše blagostanje, našu slobodu, odlučujemo samo mi sami, i niko drugi“, kaže nemačka kancelarka. Amerikanci nastoje da investiraju u Ameriku, Japanci u Japan, jer je to deo kulture. „Ali ako ne rešimo evro-krizu, investitoru iz Evrope nije nikakav problem da ode negde drugde.“ Blagostanje u Evropi nije zagarantovano, pogotovo kada se u svetu pojavljuju supersile kao što je Kina, a uskoro možda i Indija. Potrebno još više integracija, pogotovo što se tiče obrazovanja i poreskog sistema, opstanka evra i izbegavanja zaduživanja.

Nemačka kancelarka sa poljskim korenima

Donald Tusk na to klima glavom. O tome koliko su bliski premijer iz Poljske i kancelarka iz Nemačke, potvrđuje i jedna privatna anegdota: Kornelijus je u svojoj knjizi ukazao na to da se deda Angele Merkel zvao Ludvig Kazmircak i da je rođen u Poljskoj. „Ja sam četvrtinu Poljakinja“, kaže nemačka kancelarka, dok o njenom poljskom poreklu diskutuju tokom zajedničkog ručka. „Zamolila sam Donalda da mi kaže kako se to izgovara – Kazmircak“.

Jedino kod fudbala prijateljstvo prestaje: „Dali smo vam Klozea i Podolskog“, kaže Tusk o fudbalskim reprezentativcima Nemačke koji imaju poljsko poreklo, „nećete dobiti Roberta Levandovskog!“ Napadač Borusije iz Dortmunda već je igrao za Poljsku reprezentaciju i ne sme više da nastupa za Nemačku. Ali ni premijer ne može da zna baš sve…

Autori: Jens Turau / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković