Merkel i Koštunica različito o Kosovu

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, nemačka kancelarka, Angela Merkel i premijer Srbije Vojislav Koštunica istakli su, da su, pored bilateralnih razgovora, dve teme bile centralne: približavanje Srbije Evropskoj uniji i rešenje budućeg statusa Kosova.

Kancelarka je konstatovala dobar razvoj bilateralnih odnosa sa Srbijom, naglasila da se tokom predsedavanja Evropskom unijom, Nemačka , odmah nakon formiranja nove srpske vlade, posebno založila za nastavak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji, što se i dogodilo, i podvukla da će Nemačka i nadalje pomagati ubrzano približavanje Srbije zajednici evropskih zemalja.

U tom kontektu Merkel je istakla važnost nedavno dobijenih jasnih signala i iz Srbije kao i ocena Haskog tribunala o sve boljoj saradnji Beograda sa Medjunarodnim sudom u Hagu.

Medjutim u vezi sa daljim koracima ka rešenju kosovskog problema, čini se da tokom današnjih razgovora nije došlo do pomaka i približavanja stavova.

Premijer Koštunica preneo je da srpska vlada i dalje smatra nepotrebnim donošenje nove Rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, odnosno, uverenje da je postojeća rezolucija 12 44 najbolja osnova za pregovore.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pojasnila je u čemu je osnovna razlika u stavovima Nemačke i Srbije, izražavajući očekivanje da će ipak biti pronadjeno rešenje:

„Evropska unija, pa time i Nemačka podržavaju Ahtisarijev plan.

U tom smislu je taj plan za nas osnova za rešenje. Primili smo k znanju da Srbija odbija Ahtisarijev plan i da Rusija ima vrlo kritičan stav.

Razmišljali smo šta bismo u toj situaciji mogli da uradimo.

U želji da dodjemo do kompromisa, odlucili smo da ne bi trebalo da dozvolimo kontroverzno glasanje o Ahtisarijevom planu, nego da bi trebalo da napravimo korak kojim će biti prevazidjena rezolucija 12 44 i biti doneta jedna nova rezolucija u kojoj će stajati da se ne odustaje od nezavisnosti nego se definiše jedna nova faza pregovora izmedju Beograda i Pristine u kojoj će biti napravljen poslednji pokušaj da se ipak pronadje rešenje.

To u velikoj meri odgovara srpskim željama - postoji samo jedna razlika a ona glasi: Srbija kaže da nije potrebna nova rezolucija, a mi smatramo da je, u pogledu Ahtisarijevog plana koji podršavamo, takva rezolucija neophodna.

O tome sada razgovaramo i pokušavamo da pronadjemo neko rešenje.”

Na pitanje u kom smislu bi kompromisni predlog srpske vlade mogao i kosovsko-albanskom pregovaračkom timu, biti prihvatljiva osnova za pregovore, premijer Koštunica odgovorio je:

„Mislim da predlog srpske vlade može biti prihvatljiv. Imamo rezoluciju

12 44. U toj rezoluciji je, u skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija, garantovan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i rečeno je da u jednom trenutku treba da se odredi budući status Kosova i Metohije, budući status u okviru povelje, uz poštovanje povelje a ne njeno kršenje.

I taj status, u obliku jedne izuzetno široke autonomije Kosova, je srpska strana predložila.Prihvati li se to rešenje, ja mislim da još uvek ima prostora da se pronadje jedno nekonvencionalno rešenje koje bi zadovoljilo i jednu i drugu stranu, koje bi omogucilo kosovskim Albancima da u najvećem delu stvari odlučuju o svojoj sudbini, ali koje bi istovremeno sačuvalo teritorijalni integritet Srbije i omogućilo jednostavno da Srbija zaštiti svoje legitimne interese kada je reč o srpskoj zajednici na Kosovu i našem verskom i kulturnom nasledju.”